КОРИСНЕ ИНФОРМАЦИЈЕ

Важно обавештење:

Годишње планове и програме, извештаје о раду директора предшколских установа као и извештаје о остварености циљева приватне предшколске установе за протеклу годину, предаје се  искључиво и само на ЦД-у, у ЗАХУМСКОЈ број 14, а у ПИСАНОЈ ФОРМИ, на шалтеру Писарнице, у улици Краљице Марије 1/III, до краја месеца.

 

ОДЛУКА O ПРАВУ НА НАКНАДУ ДЕЛА ТРОШКОВА БОРАВКА ДЕЦЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

 

УПИС УЗ СУБВЕНЦИЈЕ

У предшколску установу обавезно се уписују сва деца у години пред полазак у школу. Родитељ, односно други законски заступник, чије дете није обухваћено васпитно-образовним радом у предшколској установи, дужан је да упише дете старости од пет и по до шест и по година у предшколску установу која остварује припремни предшколски програм, с тим да има право да изабере предшколску установу.

Право на надокнаду дела трошкова боравка деце у приватној предшколској установи имају:

  • родитељи који су држављани Републике Србије,
  • родитељи деце пријављене на територији Града Београда,
  • родитељи чије дете није добило место у државном вртићу.

Са потврдом да дете није уписано у државни вртић родитељи долазе у приватну предшколску установу и са установом потписују Уговор о боравку детета у предшколској установи, према тржишним условима по којима Установа послује.

Након потписивања уговора, родитељ одлази у Секретаријат за образовање и дечју заштиту, који се налази на адреси Краљице Марије 1/III и тамо на писарници предаје:

  • захтев за остваривање права на накнаду дела трошкова (можете га преузети са сајта УПВ),
  • ОДБИЈЕНИЦУ, (оригинал потврде предшколске установе, чији је оснивач Град Београд, да дете није уписано због недовољних капацитета, тј. да је одбијено приликом уписа у државни вртић,
  • фотокопију извода из матичне књиге рођених за дете, односно решење центра за Социјални рад о статусу родитеља, старатеља, усвојитеља или хранитеља,
  • фотокопију уверења о држављанству Републике Србије подносиоца захтева,
  • фотокопију личне карте (извод из читача) подносиоца захтева, односно фотокопију потврде о сталном настањењу на територији Града Београда за страног држављанина или потврду Комесаријата за избегла и расељена лица која имају боравиште на територији Града Београда,
  • фотокопију уговора са приватном предшколском установом, са свим саставним деловима уговора.
  • Број жиро рачуна подносиоца захтева

За рефундирање при првој уплати доставити:

  • Образац ППУ2- два примерка
  • Уговор са приватном предшколском установом-два примерка
  • Извод из матичне књиге рођених за дете-два примерка
  • Фотокопију личне карте (извод из читача) подносиоца захтева- два примерка
  • Број жиро рачуна подносиоца захтева– два примерка

 

Након подношења ове иницијалне документације од стране родитеља, предшколска установа ће бити у обавези да на крају сваког наредног месеца поднесе пропратну документацију, на основу које ће се рачунати рефундирани тј. субвенционисани износ за исплату родитељима.

На основу члана 8. Одлуке о праву на накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској установи чији је оснивач друго правно или физичко лице на територији Града Београда, предвиђено је да родитељ, старатељ, усвојитељ или хранитељ који је већ остварио право на накнаду дела трошкова боравка деце у предшколској установи, чији је оснивач друго правно или физичко лице, у радној 2017/2018. години, може остварити право на накнаду дела трошкова и у радној 2018/2019. години на основу поднетог захтева за остваривање овог права, уз који прилаже уговор са приватном предшколском установом.

Претходно описани члан одлуке указује на то да сви они који су остварили право на субвенцију у радној 2017/2018. задржавају то исто право које се наставља и у радној 2018/2019. години, уколико пре почетка 2018/2019. радне године (крајем месеца августа 2018.) Секретаријату за образовање и дечју заштиту доставе захтев за накнаду дела трошкова, као и нови, односно актуелни Уговор о боравку детета у предшколској установи, који ће важити од 01.09.2018. године.

На основу поднетог захтева родитељ добија РЕШЕЊЕ.

Деца која се од 01.09.2018. године уписују на похађање припремног предшколског програма, могу да конкуришу за субвенцију (накнаду дела трошкова) под истим условима као и остала предшколска деца других узраста. Износ који се родитељу који је подносилац захтева субвенционише је исти као и за остале предшколске полазнике млађих генерација.

Уплата накнаде дела трошкова боравка деце у приватној предшколској установи, врши се из средстава буџета Града Београда на текући рачун родитеља, старатеља, усвојитеља или хранитеља, на основу решења о преносу средстава и месечног извештаја о присутности детета у приватној предшколској установи потписаног од стране овлашћеног лица, а који приватна предшколска установа доставља организационој јединици до 5. у месецу за претходни месец.

Све додатне информације заинтересовани ће моћи да добију у:

  • Градском секретаријату за образовање и дечју заштиту,
  • Контакту Удружења УПВ

 

ПРЕЛАЗАК ИЗ ЈЕДНЕ ПРЕДШКОЛСКЕ УСТАНОВЕ У ДРУГУ

Потребна документација:

  • захтев за остваривање права на накнаду дела трошкова
  • решење о раскиду уговора са претходном предшколском установом
  • извод из матичне књиге рођених за дете
  • уверење о држављанству Републике Србије подносиоца захтева,
  • фотокопију личне карте (извод из читача) подносиоца захтева

 

ЗАХТЕВ ЗА УПИС ДЕТЕТА У ПРЕДШКОЛСКУ УСТАНОВУ

Образац – Захтев за месечну накнаду ППУ2

Образац – Захтев за остваривање права

ЗАХТЕВ ЗА ОСТВАРИВАЊЕ ПРАВА НА НАКНАДУ  УКУПНИХ ТРОШКОВА БОРАВКА  У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

Прописи у области предшколског и основног образовања и васпитања

Закони

1. Закон о основама система образовања и васпитања („ Службени гласник РС „, бр. 72/09, 52/11 и
55/13);
2. Закон о предшколском васпитању и образовању („Службени гласник РС“, број 18/10).
Подзаконски акти у области предшколског васпитања и образовања
– Правилници донети на основу Закона о предшколском васпитању и образовању
1. Правилник о садржају образаца и начину вођења евиденције и издавању јавних исправа у
предшколској установи („Службени гласник РС“, број 59/10);
16. Правилник о критеријумима за утврђивање мањег односно већег броја деце од броја који се
уписује у васпитну групу („Службени гласник РС“, број 44/11);
2. Правилник о ближим условима за утврђивање приоритета за упис деце у предшколску установу
(„Службени гласник РС“, број 44/11);
3. Правилник о ближим условима за остваривање припремног предшколског програма („Просветни
гласник РС“, број 5/12);
4. Правилник о стандардима услова за остваривање посебних програма у области предшколског
васпитања и образовања („Службени гласник РС“, број 61/12);
5. Правилник о посебном програму остваривања васпитно-образовног рада у одговарајућим
здравственим установама („Службени гласник РС“, број 124/12);
6. Правилник о врстама, начину остваривања и финансирања посебних, специјализованих
програма и других облика рада и услуга које остварује предшколска установа („Службени гласник
РС“, број 26 /13).
– Списак Правилника који су донети пре ступања на снагу Закона о предшколском
васпитању и образовању
1. Правилник о општим основама предшколског програма („Просветни гласник“, број 14/06)
2.. Правилник о врсти стручне спреме васпитача, медицинских сестара и стручних сарадника у
дечјем вртићу („Службени гласник СРС – Просветни гласник“, број 1/89)
3. Правилник о нормативу средстава за реализацију васпитно образовног програма у предшколској
установи („Службени гласник РС“, број 46/94);
4. Правилник о ближим условима за почетак рада и обављање делатности установа за децу
(„Службени гласник РС“, бр. 50/94 и 6/96);
5. Правилник о ближим условима за организовање облика рада са децом и обављање појединих
послова и услуга из делатности предшколске установе („Службени гласник РС“, број 34/95);
6. Правилник о ближим условима и начину остваривања права од општег интереса у области
друштвене бриге о деци („Службени гласник РС“, бр. 66/92, 69/92, 1/93, 107/93, 67/94, 12/96 и
30/96);
7. Правилник о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу („Службени гласник РС“,
број 50/94);
8. Правилник о превентивној здравственој заштити и стручној спреми здравствених радника у
предшколским установама („Службени гласник РС“, број 73/94);
9. Правилник о основама програма одмора, рекреације, климатског опоравка и наставе у природи
(„Службени гласник РС“, број 52/95);
10. Правилник о основама програма социјалног рада у предшколским установама („Службени
гласник РС“, број 70/94);
11. Правилник о плану и програму васпитања и образовања за предшколско васпитање и
образовање деце оштећеног вида („Службени гласник СРС – Просветни гласник“, број 2/89);
12. Правилник о основама програма васпитно образовног рада са децом оштећеног слуха
предшколског узраста („Службени гласник СРС“, број 32/86 и „Просветни гласник СРС“ број
7/85/86);
13. Правилник о садржају образаца и начину вођења евиденције у остваривању програма
социјалног рада у предшколским установама („Службени гласник РС“, бр. 50/95 и 14/2000);
14. Правилник о мерилима за утврђивање цене услуга у дечјим установама („Службени гласник
РС“, бр. 1/93 и 6/96);
– Списак Правилника и осталих аката који се односе на област предшколског
васпитања и образовања као и област основног образовања и васпитања
1. Правилник о дозволи за рад наставника, васпитача и стручних сарадника („Службени гласник
РС“, бр. 22/05 и 51/08);
2. Правилник о сталном стручном усавршавању и стицању звања наставника, васпитача и стручних
сарадника („Службени гласник РС“, број 85/13)
3. Правилник о протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и
занемаривање („Службени гласник РС“, број 72/09);
4. Правилник о додатној образовној, здравственој и социјалној подршци детету и ученику
(„Службени гласник РС“, број 72/09);
5. Правилник о ближим условима за утврђивање права на индивидуални образовни план, његову
примену и вредновање („Службени гласник РС“, број 76/10);
6. Правилник о програму обуке за педагошког асистента („Просветни гласник“, број 11/10);
7. Правилником о стандардима квалитета рада установе („Службени гласник РС“, бр. 7/11 и 68/12);
8. Правилник о полагању стручног испита за секретара установе образовања и васпитања
(„Службени гласник РС“, број 8/11);
9. Правилник о вредновању квалитета рада установа („Службени гласник РС“, број 9/12);
10. Правилник о програму свих облика рада стручних сарадника („Просветни гласник“, број 5/12);
11. Правилник о стручно педагошком надзору („Службени гласник РС“, број 14/12).
12. Стратегија развоја образовања у Србији до 2020. године („Службени гласник РС“, број 107/12)
13. Уредба о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у јавним службама
(„Службени гласник РС“, бр. 44/01, 15/02 – др. уредба, 30/02, 32/02 -исправка, 69/02, 78/02, 61/03,
121/03, 130/03, 67/04, 120/04, 5/05, 26/05, 81/05, 105/05, 109/05, 27/06, 32/06, 58/06, 82/06,
106/06, 10/07, 40/07, 60/07, 91/07, 106/07, 7/08, 9/08, 24/08, 26/ 08, 31/08, 44/08, 54/08, 108/08,
113/08, 79/09, 25/10, 91/10, 20/11, 65/11, 100/11, 11/12, 124/12, 8/13, 4/14)
14. Уредба о критеријумима за доношење акта о мрежи предшколских установа и акта о мрежи основних школа („Службени гласник РС“, број 80/10);

 

На основу члана 110. став 5. и члана 112. став 4. Закона о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – други закон),

Министар просвете, науке и технолошког развоја доноси

ПРАВИЛНИК

о поступању установе у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности

„Службени гласник РС“, број 65 од 24. августа 2018.

Члан 1.

Овим правилником прописује се поступање установе када се посумња или утврди дискриминаторно понашање, начини спровођења превентивних и интервентних активности, обавезе и одговорности детета, ученика, одраслог (у даљем тексту: учесник у образовању), родитеља, односно другог законског заступника, запосленог, трећег лица у установи, органа и тела установе и друга питања од значаја за заштиту од дискриминације.

Овим правилником прописује се и поступање установе када се посумња или утврди вређање угледа, части или достојанства личности у установи, начини спровођења превентивних и интервентних активности, услови и начини за процену ризика, начини заштите и друга питања од значаја за заштиту.

Термини изражени у овом правилнику у граматичком мушком роду, подразумевају природни мушки и женски род лица на које се односе.

Члан 2.

Поступање установе, начин спровођења превентивних и интервентних активности, права, обавеза и одговорности и друга питања из члана 1. овог правилника утврђена су у Прилогу – „Превентивне активности и активности и мере које покреће установа у случају сумње или утврђеног дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности”, који је одштампан уз овај правилник и чине његов саставни део.

Члан 3.

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије”, а примењује се од школске 2018/2019. године.

Број 110-00-00520/2018-04

У Београду, 14. јуна 2018. године

Министар,

Младен Шарчевић, с.р.

ПРИЛОГ

ПРЕВЕНТИВНЕ АКТИВНОСТИ И АКТИВНОСТИ И МЕРЕ КОЈЕ ПОКРЕЋЕ УСТАНОВА У СЛУЧАЈУ СУМЊЕ ИЛИ УТВРЂЕНОГ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА И ВРЕЂАЊА УГЛЕДА, ЧАСТИ ИЛИ ДОСТОЈАНСТВА ЛИЧНОСТИ

УВОДНИ ДЕО

Чланом 21. став 3. Устава Републике Србије забрањена је свака дискриминација, непосредна или посредна, по било ком основу, а нарочито по основу расе, пола, националне припадности, друштвеног порекла, рођења, вероисповести, политичког или другог уверења, имовног стања, културе, језика, старости и психичког или физичког инвалидитета, а чланом 22. став 1. да свако има право на судску заштиту ако му је повређено или ускраћено неко људско или мањинско право зајемчено Уставом, као и право на уклањање последица које су повредом настале.

Чланом 23. став 1. Устава Републике Србије прокламовано је да је људско достојанство неприкосновено и сви су дужни да га поштују и штите.

Забрана дискриминације прописана је и Законом о забрани дискриминације („Службени гласник РС”, број 22/09), Законом о спречавању дискриминације особа са инвалидитетом („Службени гласник РС”, бр. 33/06 и 13/16), Законом о равноправности полова („Службени гласник РС”, број 104/09), Законом о основама система образовања и васпитања („Службени гласник РС”, бр. 88/17 и 27/18 – други закон, у даљем тексту: Закон), Законом о предшколском васпитању и образовању („Службени гласник РС”, бр. 18/10 и 101/17), Законом о основном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17 и 27/18 – други закон), Законом о средњем образовању и васпитању („Службени гласник РС”, бр. 55/13, 101/17 и 27/18 – други закон), Законом о дуалном образовању и васпитању („Службени гласник РС”, број 27/18), Законом о образовању одраслих („Службени гласник РС”, бр. 55/13, 88/17 – др. закон и 27/18 – др. закон), другим законима, Правилником о Протоколу поступања у установи у одговору на насиље, злостављање и занемаривање („Службени гласник РС”, број 30/10) – (у даљем тексту: Правилник о протоколу) и Правилником о ближим критеријумима за препознавање облика дискриминације од стране запосленог, детета, ученика или трећег лица у установи образовања и васпитања („Службени гласник РС”, број 22/16) – (у даљем тексту: Правилник) и другим прописима.

Системом правне заштите од дискриминације обухваћене су грађанскоправна, кривичноправна, прекршајноправна и уставно-судска заштита, као и заштита Повереника за заштиту равноправности (у даљем тексту: Повереник). Важећи прописи представљају правни основ и оквир да се у области образовања и васпитања пропишу превентивне и интервентне мере и активности на спречавању и заштити од дискриминације и других облика понашања којима се вређа углед, част или достојанство личности у систему образовања и васпитања.

Обавеза државе да сузбија и обезбеди делотворну заштиту од дискриминације проистиче и из међународних уговора о људским правима, а нарочито: Универзалне декларације о људским правима из 1948. године, Конвенције против дискриминације у образовању УНЕСКО из 1960. године, Конвенције ОУН о укидању свих облика расне дискриминације из 1965. године, Међународног пакта о економским, социјалним и културним правима из 1966. године, Међународне конвенције о укидању свих облика дискриминације жена из 1979. године, као и других међународних уговора на чије поштовање се обавезала Република Србија.

Посебан значај има Конвенција о правима детета из 1989. године (у даљем тексту: Конвенција), која у члану 2. прокламује принцип недискриминације прописивањем дужности држава: да поштују и обезбеђују права сваком детету под својом јурисдикцијом, без икакве дискриминације, укључујући и право на образовање, да спречавају дискриминацију и да им обезбеде делотворну заштиту од свих облика непосредне и посредне дискриминације по било ком стварном или претпостављеном личном својству. У члану 29. Конвенције прокламовано је да образовање треба да буде усмерено ка развоју поштовања људских права и основних слобода, односно принципа садржаних у Повељи ОУН, развоју поштовања према родитељима деце, њиховом културном идентитету, језику и вредностима, националним вредностима државе у којој дете живи или из које је пореклом, као и поштовању других цивилизација.

Значење појмова и израза у овом акту

Установа, у смислу овог акта, јесте предшколска установа, основна и средња школа и дом ученика. Под простором установе подразумева се простор у седишту и ван њеног седишта у коме се остварује васпитно-образовни, образовно-васпитни и васпитни рад, као и васпитни рад кроз дигиталне облике комуникације (у даљем тексту: образовно-васпитни рад).

Учесник у образовању, у смислу овог акта, јесте дете, ученик и одрасли уписан у установу.

Родитељ, односно други законски заступник, у смислу овог акта, јесте: родитељ, усвојитељ, старатељ и други законски заступник одређен за заштиту појединих права детета или ученика (у даљем тексту: родитељ).

Запослени, у смислу овог акта, јесте: наставник, васпитач, медицинска сестра–васпитач, дефектолог–васпитач, стручни сарадник, секретар установе, сарадник, педагошки, односно андрагошки асистент, помоћни наставник, друго ненаставно особље и директор установе.

Треће лице, у смислу овог акта, јесте: предавач, приправник–стажиста, тренер, водитељ, инструктор, радник обезбеђења и друго лице са којим је установа закључила одговарајући уговор, као и хранитељ, чланови породице, лични пратилац, члан органа управљања, инспектор, просветни саветник, аутор уџбеника, издавач и друга лица која се по било ком другом основу налазе у простору установе или присуствују образовно-васпитном раду.

Под дискриминацијом, односно дискриминаторним понашањем, у смислу Закона и овог акта подразумева се понашање којим се на непосредан или посредан, отворен или прикривен начин, неоправдано прави разлика или неједнако поступа, односно врши пропуштање чињења (искључивање, ограничавање или давање првенства), у односу на лице или групе лица, као и на чланове њихових породица или њима блиска лица, а који се заснива на раси, боји коже, прецима, држављанству, статус, мигранта, расељеног лица, националној припадности или етничком пореклу, језику, верским или политичким убеђењима, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, социјалном и културном пореклу, рођењу, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету, брачном и породичном статусу, осуђиваности, старосном добу, изгледу, чланству у политичким, синдикалним и другим организацијама и другим стварним, односно претпостављеним личним својствима, као и по другим основама утврђеним законом којим се прописује забрана дискриминације.

Извршилац дискриминације, у смислу овог акта, јесте лице – учесник у образовању, запослени, родитељ или треће лице, као и установа, њени органи и тела који својим чињењем или пропуштањем чињења врше дискриминацију у процесу образовања и васпитања или у вези са њим, у свим релацијама.

Дискриминисано лице, у смислу овог акта, јесте лице – учесник у образовању, запослени, родитељ и треће лице, група – учесника у образовању, запослених, родитеља и трећих лица, чланови органа и тела установе који су претрпели дискриминацију у процесу образовања и васпитања или у вези са њим.

Насиље и злостављање, у смислу овог акта, јесте сваки облик једанпут учињеног, односно поновљеног вербалног или невербалног понашања које има за последицу стварно или потенцијално угрожавање здравља, развоја и достојанства личности учесника у образовању, запосленог и родитеља.

Насилно понашање није у сваком случају дискриминаторно, али свако дискриминаторно јесте насилно.

Вређање угледа, части или достојанства личности у установи јесте понашање лица или групе лица које може да има обележја психичког и социјалног насиља или злостављања. Kада се узнемиравањем и понижавајућим поступањем повређује неко од личних својстава, понашање се квалификује као дискриминација.

ПРЕВЕНЦИЈА ДИСКРИМИНАЦИЈЕ, ВРЕЂАЊА УГЛЕДА, ЧАСТИ И ДОСТОЈАНСТВА ЛИЧНОСТИ

Превенција дискриминације, као и вређања угледа, части или достојанства личности, у смислу овог акта, јесу мере и активности које предузима установа да се предупреди сваки облик дискриминаторног понашања, као и понашања којим се вређа углед, част или достојанство личности, у било ком од односа, подигне свест свих у установи о његовим негативним последицама на лица, групу лица, односно установу.

Превентивним мерама и активностима у установи ствара се сигурно и подстицајно окружење, негује атмосфера сарадње, уважавања и конструктивне комуникације, развија позитиван систем вредности.

У примени овог акта дужност установе је да обезбеди услове за сигурно и подстицајно одрастање и развој сваког учесника у образовању, заштиту од свих облика дискриминације и понашања којим се вређа углед, част или достојанство личности и социјалну реинтеграцију дискриминисаног лица и извршиоца дискриминације.

Превентивним мерама и активностима заснованим на принципу једнаких могућности, кроз једнакост и доступност права на образовање и васпитање, без дискриминације:

1) подиже се ниво свести и осетљивости свих у установи – нулта толеранција на све облике дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности;

2) остварује се пуна посвећеност установе и свих њених органа и тела у препознавању, спречавању и сузбијању дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности;

3) сви носиоци обавеза заштите од дискриминације у установи (унутрашња заштита) и ван ње (спољашња заштита – породица, јединица локалне самоуправе, надлежни орган унутрашњих послова, центар за социјални рад, здравствена служба, министарство надлежно за послове образовања (у даљем тексту: Министарство), Повереник, Заштитник грађана, Покрајински заштитник грађана – омбудсман, органи правосуђа и др.), сагласно закону, поступају хитно, ефикасно и координисано у спречавању и сузбијању дискриминаторног понашања.

Права, обавезе и одговорности лица у превенцији дискриминације и понашања којима се вређа углед, част и достојанство личности

Запослени својим квалитетним радом и применом различитих метода, садржаја, облика рада и активности, личним понашањем и ставом утичу, помажу и обезбеђују недискриминаторно, подстицајно, инклузивно и безбедно образовно окружење за све – учеснике у образовању, за родитеље, запослене и за трећа лица у установи и својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности.

Наставник, васпитач, стручни сарадник и одељењски старешина избором одговарајућих садржаја и начина рада са учесницима у образовању доприносе стицању знања, вештина и формирању ставова који утичу на промену понашања, који помажу превазилажењу стереотипа и предрасуда, повећавању осетљивости на повреде осећања других лица и група по неком од заштићених личних својстава, развијању толеранције, прихватања и уважавања различитости, конструктивног превазилажења сукоба и др.

Стереотип, у смислу овог акта, подразумева унапред створено и широко прихваћено мишљење о одређеној групи, при чему се свим припадницима групе приписују иста обележја и негирају њихове индивидуалне карактеристике.

Предрасуда, у смислу овог акта, подразумева научени образац мишљења који је логички неоснован, упорно одржаван социјални став према некој групи, који се лако шири и утиче на формирање негативног мишљења и односа према одређеној групи.

Запослени су одговорни, нарочито, за своје изјаве и понашања којима се испољава и промовише дискриминаторно понашање, стереотипи, предрасуде и нетолеранција према припадницима мањинских и осетљивих друштвених група, посебно, у случају сметњи у развоју и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и др.

Присутни запослени и дежурни наставник, односно васпитач и сваки наставник, васпитач, стручни сарадник, одељењски старешина, дужан је да на целисходан начин увек реагује и обезбеди заштиту учесника у образовању од сваког облика дискриминације и дискриминаторног понашања, заустављањем понашања које се непосредно врши и смиривањем дискриминисаног лица, извршиоца дискриминације и посматрача.

Ученици и одрасли, као одговорни учесници у образовању, обавезни су да: уважавају и поштују личност и национални, полни, верски, родни, сексуални и све друге аспекте идентитета учесника у образовању, родитеља, запослених и трећих лица; поштују правила установе која се односе на забрану дискриминације и дискриминаторног понашања и принципа једнаких могућности; активно учествују у активностима које се остварују у установи – одељенској заједници, ученичком парламенту и органима и телима, а које су усмерене на превенцију дискриминације и дискриминаторног понашања; својим понашањем не подстичу, не помажу, не изазивају, не доприносе вршењу дискриминације и вређања угледа, части или достојанства личности.

Родитељ је дужан да у најбољем интересу детета и ученика: сарађује са установом; учествује у мерама и активностима које се планирају, припремају и спроводе ради спречавања дискриминаторног понашања; уважава и поштује личност и све аспекте идентитета свог детета, друге деце, ученика, одраслих, других родитеља, запослених и трећих лица. Родитељ детета и ученика не сме својим понашањем у установи да подстиче, помаже, изазове или на било који начин допринесе дискриминацији и вређању угледа, части или достојанства личности.

Програм превенције дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности

Програмом превенције дискриминације и дискриминаторног понашања и вређања угледа, части или достојанства личности (у даљем тексту: програм превенције) одређују се мере и активности којима се обезбеђује остваривање циљева превенције свих облика дискриминације и дискриминаторног поступања утврђених овим актом. Програм превенције је део предшколског, односно школског програма и развојног плана, а конкретизује се годишњим планом рада установе.

Програм превенције утврђује се на основу анализе стања у остваривању равноправности, распрострањености различитих облика нетолеранције и дискриминације, сагледавања потреба учесника у образовању за додатном подршком, специфичности установе и резултата самовредновања и вредновања квалитета њеног рада. Годишњим планом рада установе, између осталог, опредељују се превентивне активности, одговорна лица и временска динамика остваривања планираних активности.

Програм превенције садржи:

1) начине на које се принципи једнаких могућности и недискриминације уграђују и остварују у свакодневном животу и раду установе на свим нивоима, у свим облицима рада (појединац, васпитна група, одељење, ученички парламент, стручни органи и тимови, родитељски састанци, родитељи као појединци и група, савет родитеља);

2) начине на које се пружа додатна подршка учесницима образовања и њиховим родитељима из мањинских и осетљивих друштвених група, а нарочито, у случају сметњи у развоју и инвалидитета, здравствених тешкоћа, недовољног познавања српског језика или језика на коме се изводи настава, ризика од напуштања образовања и васпитања и др.;

3) стручно усавршавање запослених ради унапређивања компетенција за промовисање и развијање културе људских права, интеркултуралности, толеранције, превазилажење стереотипа и предрасуда код учесника у образовању, рад у мултикултуралној групи, односно одељењу, стварање инклузивног окружења, препознавање дискриминације и целисходно реаговање на дискриминаторно понашање;

4) начине информисања о правима, обавезама и одговорностима учесника у образовању у спречавању и заштити од дискриминације и дискриминаторног понашања;

5) облике и садржаје рада са учесницима у образовању ради превазилажења стереотипа и предрасуда, развијања свести о опасности и штетним последицама дискриминације, унапређивања толеранције и разумевања, интеркултуралности, уважавања и поштовања различитости и др.;

6) облике и садржаје рада са учесницима у образовању који трпе, чине или сведоче дискриминаторно понашање;

7) начине, облике и садржаје сарадње са родитељима, јединицом локалне самоуправе, надлежним органима, службама и др.;

8) начине поступања у случајевима подношења пријаве установи, односно притужбе Поверенику и кривичне пријаве надлежном органу због дискриминаторског поступања и поступања којима се вређа углед, част или достојанство личности;

9) начине праћења, вредновања и извештавања органа установе о остваривању и ефектима програма спречавања дискриминације и дискриминаторног понашања, а нарочито, у односу на:

(1) учесталост дискриминаторног понашања и број поднетих пријава, притужби, односно кривичних пријава;

(2) распрострањеност различитих облика дискриминације;

(3) број лица изложених дискриминаторном понашању;

(4) учесталост и број васпитно-дисциплинских поступака против ученика и дисциплинских поступака против запослених због дискриминаторног понашања;

(5) број и ефекте предузетих мера и активности које међу учесницима у образовању промовишу толеранцију, уважавање различитости, једнаке могућности и недискриминацију;

(6) степен и квалитет укључености родитеља у спречавање свих облика дискриминације и др.;

(7) остварене обуке стручног усавршавања за спречавање дискриминаторног понашања и потребе даљег усавршавања.

Ради континуираног праћења ефеката програма спречавања дискриминаторног понашања, установа врши анализу стања у остваривању равноправности и једнаких могућности. У припреми анализа учествују и представници учесника у образовању и родитеља. Анализа се разматра у одељењима (часови одељењског старешине и одељењских заједница), на родитељским састанцима, ученичком парламенту, стручним органима и тимовима и на савету родитеља. Орган управљања разматра и питања дискриминације у оквиру доношења аката установе (развојни план, годишњи план рада, план стручног усавршавања запослених), усвајања извештаја о њиховом спровођењу и разматрања поштовања општих принципа, остваривања циљева образовања и васпитања и стандарда постигнућа, најмање два пута годишње кроз извештаје директора о свом раду и раду установе.

Тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања

Установа има тим за заштиту од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања (у даљем тексту: тим за заштиту).

Осим надлежности поступања у ситуацијама насиља, злостављања и занемаривања, задаци тима за заштиту јесу, нарочито, да:

1) анализира стање у остваривању равноправности и једнаких могућности;

2) припрема програм превенције;

3) информише учеснике у образовању, запослене и родитеље о планираним активностима и могућностима пружања подршке и помоћи;

4) учествује у пројектима и обукама за развијање потребних знања и вештина за превенцију и поступање у случајевима дискриминаторног понашања;

5) предлаже мере за унапређивање превенције и заштите од дискриминације, организује консултације и учествује у доношењу одлука о начину поступања у случајевима сумње на дискриминаторно понашање;

6) укључује родитеље у планирање мера и спровођење активности за спречавање и сузбијање дискриминаторног понашања;

7) прати и процењује ефекте предузетих мера и активности за спречавање и сузбијање дискриминаторног понашања и даје одговарајуће предлоге директору;

8) сарађује са школском управом Министарства и другим надлежним органима, организацијама и службама, ради спречавања и заштите од дискриминације;

9) води и чува посебну документацију о случајевима и појавним облицима дискриминације, броју пријава и притужби, броју спроведених неформалних и формалних поступака, њиховом исходу и др.

Број и састав чланова тима за заштиту зависи од величине и специфичности установе (ниво, врста, организација рада, издвојена одељења, број учесника у образовању из мањинских и осетљивих друштвених група и др.).

Директор образује тим за заштиту.

Стални састав тима за заштиту чине: директор, стручни сарадник–педагог и психолог и секретар установе, а повремено се могу укључивати чланови за конкретне случајеве, из реда наставника и васпитача установе, а може из реда родитеља, ученичког парламента, јединице локалне самоуправе, односно стручњака за поједина питања.

Директор одређује психолога, педагога или, изузетно, другог запосленог – члана тима за заштиту, одговорног за вођење и чување документације о свим ситуацијама дискриминације и дискриминаторног понашања у којима учествује тим.

Седницама тима за заштиту могу да присуствују представници ученичког парламента и савета родитеља.

У планирању и спровођењу активности у овој области остварују пуну сарадњу и координисано делују тим за заштиту и други стручни органи у установи, укључујући и могућност спровођења заједничких мера и активности.

Тим за заштиту примењује, осим Закона: Правилник о протоколу, Правилник, овај акт и друге подзаконске акте који прописују поступање установе у случајевима повреда Законом прописаних забрана и тежих повреда обавеза ученика и одраслих.

Тим за заштиту планира, организује и стара се о спровођењу мера и активности у установи на превенцији дискриминаторног понашања и насиља самостално и у сарадњи са другим тимовима – за инклузивно образовање, самовредновање и др.

У ситуацијама када се примети да постоји одступање од прописаних принципа, тим за заштиту реагује у сарадњи са органима установе.

Важно је да у установи постоји свест свих запослених да тим за заштиту не може сам да остварује планиране мере и активности. До резултата се долази само учешћем и одговорношћу сваког лица у стварању ненасилног и подстицајног окружења за живот и учење. Због осетљивости и сложености проблема, тиму за заштиту је неопходна стална подршка и ангажованост стручних органа и других тимова, директора, органа управљања, савета родитеља, општинског савета родитеља и локалне заједнице. За активности које тим за заштиту планира и предлаже на нивоу установе, директор задужује и остале чланове колектива, јер је неопходно да сви учествују у превенцији дискриминације и насиља.

ИНТЕРВЕНЦИЈА

У установи се интервенише у случајевима сумње или утврђеног вређања угледа, части или достојанства личности и дискриминаторног понашања из расистичких, сексистичких, хомофобичних, ксенофобичних, исламофобичних, антисемитских, антициганистичких или других облика дискриминаторног понашања према лицу, а нарочито млађем, слабијем, са сметњама у развоју и инвалидитетом, према родном идентитету, полу, сексуалној оријентацији, раси, боји коже, верској и националној припадности, језику, имовном стању, социјалном и културном пореклу и другим и претпостављеним или стварним личним својствима.

Расизам, у смислу овог акта, подразумева уверење и понашање лица или групе лица засновано на ставу да неке расе имају супериорне карактеристике у односу на друге.

Сексизам, у смислу овог акта, подразумева уверење и понашање засновано на ставу да је мушки пол супериоран у односу на женски.

Хомофобија и трансфобија, у смислу овог акта, подразумева страх, мржњу и нетолеранцију према ЛГБТИ лицима и према сваком понашању које је изван оквира родних улога.

Ксенофобија, у смислу овог акта, подразумева интензивно и ирационално исказивање мржње према странцима.

Исламофобија, у смислу овог акта, подразумева мржњу, нетрпељивост и предрасуде према исламу и муслиманима.

Антисемитизаму смислу овог акта, подразумева мржњу, нетрпељивост и предрасуде према Јеврејима, као религијској групи или нацији.

Антициганизам, у смислу овог акта, подразумева посебан вид расизма усмерен према ромском народу, а идеологија је заснована на историјски потхрањеним идејама о расној надмоћности појединих народа, а који се изражава кроз насиље, говор мржње, израбљивање, стигматизацију и дискриминацију.

Аблеизам, у смислу овог акта, подразумева негативне предрасуде у односу на лица са сметњама у развоју и инвалидитетом.

Родна равноправност, у смислу овог акта, подразумева заштиту права лица по основу пола и рода, а родна улога – скуп очекивања заједнице у вези са понашањем лица у односу на његову полну припадност.

Интервенцију чине мере и активности којима се дискриминаторно понашање или вређање угледа, части или достојанства личности (у даљем тексту: дискриминаторно понашање) зауставља, осигурава безбедност учесника у образовном и васпитном процесу (оних који трпе – дискриминисана лица, сведоче или чине – извршиоци дискриминације), смањује ризик од понављања, ублажавају последице за све учеснике и прате се ефекти предузетих мера.

У установи се интервенише у случају сумње и када је утврђено дискриминаторно понашање, и то, када се оно припрема, дешава или се догодило између: учесника у образовању (дете–дете, ученик–ученик, одрасли–одрасли; учесник у образовању – запослени; учесник у образовању – родитељ; учесник у образовању – треће лице у установи); запосленог (запослени – учесник у образовању, запослени–родитељ, запослени–запослени, запослени – треће лице); родитеља (родитељ – учесник у образовању, родитељ–родитељ, родитељ–запослени, родитељ – треће лице); треће лице (треће лице – учесник у образовању, треће лице – родитељ, треће лице – запослени; треће лице – треће лице).

Директор, запослени и трећа лица имају обавезу да препознају дискриминацију, а ако је утврђена, предузму мере и активности у установи према учеснику у образовању прописане Законом и овим актом.

Директор има обавезу да предузме Законом утврђене мере и активности према запосленом, родитељу и трећем лицу као извршиоцу дискриминације и пријави дискриминацију надлежним државним органима, органима аутономне покрајине и локалне самоуправе.

У случају дискриминаторног понашања запосленог утврђује се одговорност у дисциплинском поступку, у складу са Законом.

Одговорност родитеља за повреду законске забране дискриминације од стране његовог детета које је ученик школе утврђује се у прекршајном поступку, а на основу Закона. У случају када је родитељ извршилац дискриминације, одговорност се утврђује пред Повереником или у судском поступку, у складу са законом.

Одговорност трећег лица за повреду законске забране дискриминације утврђује се у поступку пред Повереником или у судском поступку, у складу са законом.

Мотив или намера извршиоца дискриминације није од значаја.

Матрица за процену ризика од дискриминаторног понашања учесника у образовању

Дискриминација у области образовања и васпитања уређена је Законом, а ближи критеријуми за препознавање облика дискриминације прописани су Правилником и обавезују све учеснике у образовном и васпитном процесу на дужност поштовања те забране и уздржавања од свих аката чињења или нечињења који могу да доведу до кршења исте.

Ради предузимања одговарајућих мера и благовременог реаговања на ризике од дискриминаторног понашања учесника у образовању, сачињава се матрица за процену нивоа дискриминације, тако што се уочено дискриминаторно понашање сврстава се у један од три нивоа дискриминаторног понашања, у зависности од:

1) узраст учесника у образовању;

2) интензитет, трајање и учесталост дискриминаторног понашања;

3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижавајуће поступање;

4) последица дискриминаторног понашања.

Приликом сврставања у ниво дискриминаторног понашања учесника у образовању према наведеној матрици, место и време извршеног понашања утичу на избор врсте мере и активности које се предузимају у интервенцији.

Када се дискриминаторно понашање догоди ван простора установе, у било које време, а од стране учесника у образовању, установа предузима мере појачаног васпитног рада, без вођења васпитно-дисциплинског поступка. Уколико се дискриминаторно понашање догоди у простору установе у време образовно-васпитног рада и других активности, предузимају се мере појачаног васпитног рада, покреће, води и окончава васпитно-дисциплински поступак, у роковима и на начин утврђен Законом.

Елементи матрице јесу:

1) узраст учесника у образовању

Процену тежине облика дискриминације обавља тим за заштиту, полазећи од релација: лице у односу на друго лице истог или приближног узраста; узрасно старијег лицу према млађем лицу и групе лица према лицу, односно групи лица, и то:

(1) када је понашање учесника у образовању истог или приближног узраста (дете– дете, ученик–ученик, одрасли–одрасли), као и млађег према старијем, квалификује се као први ниво;

(2) када се узрасно старији учесник у образовању понаша дискриминаторно према млађем лицу, квалификује се као други ниво;

(3) када група учесника у образовању дискриминаторно понаша према лицу или другој групи, квалификује се као трећи ниво.

2) интензитет, трајање и учесталост дискриминаторног понашања

Када се дискриминаторно понашање понавља или продужено траје у односу на исто лице, односно лица са сличним или истим личним својствима (раси, боји коже, националној и верској припадности или етничком пореклу, полу, родном идентитету, сексуалној оријентацији, имовном стању, генетским особеностима, здравственом стању, сметњи у развоју и инвалидитету) тим за заштиту га квалификује у следећи тежи облик дискриминације.

Поновљена дискриминација, у смислу овог акта, подразумева више пута поновљено понашање лица или групе лица, односно поступање установе, њених органа или тела које је засновано на повређивању личних својстава лица или групе лица, а продужена – која се чине у дужем временском периоду према истом лицу или групи лица.

3) облик и начин дискриминаторног понашања – узнемиравање и понижавајуће поступање

Узнемиравање и понижавајуће поступање јесте изговарање речи, односно слање писаних порука или предузимање радњи према лицу или групи лица на основу којих се посредно и са сигурношћу може закључити да вређају њихово достојанство на основу личног својства, проузрокују осећај понижености, узнемирености или одбачености, шири страх или непријатељство, односно ствара понижавајуће и увредљиво окружење.

Ако узнемиравање и понижавајуће поступање удружено врши група или се оно понавља, односно дуже траје, овакво дискриминаторно понашање квалификује се као дискриминација другог нивоа.

Ако је узнемиравање и понижавајуће поступање изазвало страх или непријатељско, понижавајуће и увредљиво окружење по дискриминисано лице или је довело до искључивања или одбацивања лица или групе лица, дискриминаторно понашање квалификује се као дискриминација трећег нивоа.

4) последица дискриминаторног понашања

Када дискриминаторно понашање доводи или потенцијално може да доведе до угрожавања физичког, односно психичког здравља учесника у образовању, тим за заштиту га квалификује у следећи тежи облик дискриминације.

Уколико је у интервенцију на понашање укључена спољашња заштита (здравствена служба, установа социјалне заштите, полиција, Министарство, надлежна школска управа Министарства, јединица локалне самоуправе, Повереник, правосудни органи и др.) тим за заштиту га увек квалификује као трећи ниво дискриминације.

Покренут прекршајни или судски поступак, не утиче на предузимање интервентних мера и активности.

Примери појединих типичних ситуација дискриминаторног понашања учесника у образовању, су:

– излагање подсмеху учесника у образовању по основу његове националности;

– омаловажавање учесника у образовању или групе по основу њиховог личног својства;

– имитирање хода, говора, изгледа или било какво друго излагање подсмеху учесника у образовању са сметњама у развоју или инвалидитетом;

– ословљавање погрдним називима учесника у образовању или групе, запосленог или родитеља – припадника одређене групе;

– изражавање стереотипа и предрасуда о припадницима одређене групе;

– причање увредљивих и понижавајућих шала и вицева о припадницима одређене групе;

– промовисање родних стереотипа у вези са очекивањима, успесима и достигнућима девојчица и дечака;

– певање увредљивих и понижавајућих песама о припадницима одређене групе;

– слање увредљивих и понижавајућих порука одређеном лицу или групи лица путем СМС-а, ММС-а или друштвених мрежа;

– вербално привилеговање припадника већинске групе лица неоправданим и прекомерним похвалама;

– неоправдано вербално умањивање или снижавање доприноса и успеха припадника мањинске групе;

– игнорисање и избегавање контаката са учесником образовања због његовог личног својства;

– одбијање да седи у клупи са другим учесником образовања због његовог личног својства;

– омаловажавање родитеља ученика по основу личног својства.

Дискриминаторно понашање када је извршилац дискриминације запослени или треће лице у установи

Стављање у неповољнији положај

Стављање у неповољнији положај је свако поступање којим се лице или група лица због свог личног својства ставља у неповољнији положај у било којој активности у процесу образовања и васпитања или у вези са њим.

Примери појединих типичних ситуација стављања у неповољнији положај учесника у образовању су:

– одбијање уписа учесника у образовању због његовог личног својства;

– фактичко скраћивање или сужавање плана и програма наставе и учења намењено учеснику у образовању из осетљиве друштвене групе;

– необезбеђивање додатне образовне подршке, односно индивидуализованог рада детету и ученику коме је таква помоћ потребна;

– неоправдана примена нижих критеријума за оцењивање ученика и одраслих ромске националности;

– необезбеђивање наставног материјала прилагођеног учесницима образовања са инвалидитетом и сметњама у развоју;

– необезбеђивање исхране детету и ученику прилагођене његовим потребама;

– неукључивање ученика из осетљивих друштвених група у ученичке парламенте и слично;

– изостанак прописаног поступања у случају непохађања припремног предшколског програма, односно непохађања наставе од стране деце из осетљивих друштвених група и ученика са инвалидитетом и сметњама у развоју;

– изостављање учесника у образовању из појединих активности у току наставе због његових личних својстава;

– давање неоправданих погодности учеснику у образовању због личних својстава или социјалног статуса његових родитеља;

– необавештавање родитеља детета и ученика из осетљиве друштвене групе о родитељском састанку;

– пропуштање запосленог да реагује у случају сумње на занемаривање учесника у образовању из осетљиве друштвене групе;

– искључивање деце и ученика из осетљивих група из вршњачких активности у оквиру слободног времена у установи.

Тешки облици дискриминације

Тешки облици дискриминације, утврђени законом о забрани дискриминације, као што су: виктимизција, сегрегација, говор мржње, подстицање и удруживање ради вршења дискриминације, физички напад мотивисан мржњом због националне припадности, вере, пола или другог личног својства и сви други облици дискриминације који изазивају нарочито тешке последице по дискриминисано лице, односно групу, сврставају се у трећи ниво.

Виктимизација, у смислу овог акта, подразумева шиканирање и малтретирање лица или групе лица која тражи заштиту од дискриминације, која је пријавила или сведочи у корист дискриминисаног лица.

Сегрегација, у смислу овог акта, подразумева одвајање припадника одређене групе од других лица или група лица, а у образовању и васпитању – издвајање одређених категорија учесника у образовању у специјалне школе, посебне предшколске и школске објекте, посебне групе, одељења или подгрупе у оквиру одељења, из разлога који није у складу са Законом и посебним законом.

Узнемиравање и понижавајуће поступање учесника у образовању, као извршиоца дискриминације подразумева обраћање лицу или припадницима одређене групе лица и квалификује се као први ниво дискриминације, а говор мржње подразумева обраћање учесника у образовању најширој публици и неодређеном кругу људи, којим се подстиче дискриминација, мржња или насиље против припадника одређене групе.

Ако група учесника у образовању својим удруженим понашањем узнемирава и понижава друго лице или групу, а то понашање се понавља или траје, овај облик дискриминаторног понашања квалификује се као трећи ниво.

Уколико је физички напад мотивисан мржњом, установа предузима и активности као у случајевима насиља трећег нивоа.

Поједини примери тешких облика дискриминације су:

– неоправдано формирање посебних одељења за учеснике у образовању по основу њиховог личног својства, на пример посебна одељења учесника у образовању ромске националности (сегрегација);

– излагање руглу ученика који је тражио заштиту од дискриминације (виктимизација);

– неоправдано смањивање оцене ученику чији је родитељ пријавио дискриминацију над дететом (виктимизација);

– исписивање расистичких, ксенофобичних, антисемитских, антиисламских, хомофобичних, секстистичких порука или симбола на објектима установе или у њеном непосредном окружењу (говор мржње);

– позивање на насиље према припадницима ЛГБТИ популације путем друштвених мрежа (хомофобија);

– организовање неформалне групе ради слања претећих или увредљивих расистичких, националистичких, ксенофобичних, антисемитских, антиисламских, хомофобичних, секстистичких порука лицима која припадају одређеној друштвеној групи (удруживање ради дискриминације);

– излагање руглу и подсмеху учесника у образовању из осетљивих друштвених група, нпр. ромске девојчице (вишеструка или укрштена дискриминација), са сметњама у развоју и инвалидитетом (аблеизам);

– континуирано омаловажавање истог учесника у образовању по основу његовог личног својства које дуже траје (продужена дискриминација);

– физички напад на учесника у образовању, родитеља или запосленог мотивисан мржњом због њихове националне припадности, вере, социјалног статуса или другог личног својства.

ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА УЧЕСНИКА У ОБРАЗОВАЊУ

Установа поступа у складу са овим актом увек када је учесник у образовању дискриминисано лице, извршилац дискриминације, односно сведок.

Сазнање о дискриминаторном понашању у установи може да се добије: опажањем, на основу сумње или информације да се дискриминација припрема, догађа или се догодила. Информација може да се добије непосредно – усмено, у писаном облику, коришћењем дигиталних средстава, поверавањем од самог дискриминисаног учесника у образовању или посредно – од његовог родитеља, вршњака, запослених, трећих лица као сведока, као и на основу анонимне пријаве.

Редослед поступања у интервенцији зависи од тога да ли се дискриминаторно понашање припрема, догађа или се догодило.

Редослед поступања у интервенцији је следећи:

1) Проверавање добијене информације да се дискриминаторно понашање припрема или се догодило обавља се прикупљањем информација – директно или индиректно. Циљ проверавања информације јесте утврђивање одлучујућих чињеница на основу којих се потврђује или одбацује сумња на дискриминаторско поступање. Током прикупљања информација поштују се принципи утврђени Конвенцијом и правила која се примењују у поступцима у којима учествује малолетно лице – дете и ученик.

Установа проверава сваку информацију о дискриминаторном понашању прегледом видео записа, уколико установа има електронски надзор над простором, анонимном анкетом учесника у образовању и на други начин примерен облику и врсти дискриминаторног понашања.

Када родитељ пријави директору непримерено понашање запосленог према његовом детету, директор поступа у складу са Законом.

У случају непотврђене сумње дискриминаторног понашања, појачава се васпитни рад и прати понашање учесника у образовању. Када се потврди сумња, директор и тим за заштиту предузимају мере и активности за повреду законске забране дискриминације.

2) Заустављање дискриминаторног понашања и смиривање учесника јесте обавеза свих запослених у установи, а нарочито најближег присутног запосленог, дежурног наставника, односно васпитача или радника обезбеђења да одлучно прекине све активности, раздвоји и смири учеснике.

У случају да запослени процени да не може сам да заустави дискриминаторно понашање зато што је сукоб високо ризичан, као и због истовременог физичког насиља, одмах ће тражити помоћ.

Након заустављања сукоба, ако се посумња у повређивање дискриминисаног лица, затражиће се пружање прве помоћи, обезбеђивање лекарске помоћи, обавештавање полиције и центра за социјални рад.

Смиривање учесника подразумева, најпре, одвојене разговоре са извршиоцем дискриминације и са дискриминисаним лицем, а ако се процени да је могућ, без опасности по наставак сукоба, и заједно учесницима и родитељима.

3) Обавештавање и позивање родитеља је обавеза установе. Одмах након заустављања сукоба учесника – детета или ученика (као дискриминисаног лица и извршиоца дискриминације) установа обавештава и позива родитеља на пријављени број контакт телефона. Уколико родитељ није доступан, установа одмах обавештава центар за социјални рад.

4) Прикупљање релевантних информација и консултације врше се у установи ради: разјашњавања околности, анализирања чињеница на што објективнији начин, процене нивоа дискриминације, ризика и предузимања одговарајућих мера и активности, избегавања конфузије и спречавања некоординисане акције. Нивои дискриминације, на основу овог акта, за учесника у образовању су: први, други и најтежи – трећи ниво. Процену нивоа увек врши тим за заштиту. Да би извршио правилну процену, тим за заштиту прикупља све релевантне податке, консултује, осим директора, одељењског старешину, дежурног наставника, односно васпитача, радника обезбеђења, другог запосленог као очевица, представника ученичког парламента. Тим за заштиту информише родитеље и укључује их у појачан васпитни рад и план заштите од дискриминације.

Уколико у току консултација у установи директор и тим за заштиту, услед сложених околности не могу са сигурношћу да процене ниво дискриминације, као и да одреде одговарајуће мере и активности, у консултације укључују надлежне органе и друге организације и службе: Министарство – школску управу, центар за социјални рад, полицију, здравствену службу, Повереника и др.

5) Предузимање мера и активности према учеснику у образовању, и то за све нивое дискриминације. План заштите од дискриминације сачињава се за конкретну ситуацију сваког од нивоа и за све учеснике – дискриминисано лице, извршиоца дискриминације и сведоке. План заштите од дискриминације зависи од: узраста и броја учесника, облика и нивоа дискриминације, последица по лице и колектив и сл.

План заштите од дискриминације садржи: активности усмерене на промену понашања и ставова који су допринели дискриминаторном понашању – појачан васпитни рад и по интензитету примерен повреди законске забране (интензиван), рад са родитељем, васпитном групом, односно одељењском заједницом, укључивањем ученичког парламента и савета родитеља, а по потреби и органа управљања; носиоце тих активности временску динамику; начине којима ће се обезбедити поновно укључивање свих учесника у заједницу. Мере и активности се предузимају укључивањем учесника у образовању, усклађене са његовим развојним могућностима. Када тим за заштиту процени да постоји потреба да се, осим појачаног васпитног рада или васпитног рада који у интензитету одговара потребама ученика, прилагоди и образовно-васпитни рад, предложиће тиму за пружање додатне образовне подршке припрему индивидуалног образовног плана.

План заштите од дискриминације сачињава тим за заштиту заједно са одељењским старешином, односно васпитачем, психологом, педагогом (уколико нису чланови тима за заштиту), директором и родитељем, а по потреби и са другим надлежним организацијама и службама. У припрему плана заштите, када год је могуће, установа ће укључити представнике одељењске заједнице, односно групе, ученичког парламента, као и учеснике у дискриминацији.

План заштите укључује и информације о мерама и активностима које установа предузима самостално, у сарадњи са другим надлежним организацијама и службама и када друге надлежне организације и службе спроводе активности самостално. Када су у мере и активности укључене друге организације и службе, одређују се задаци, одговорна лица, динамика и начини међусобног извештавања.

За сваки процењени ниво дискриминације директор установе подноси пријаву надлежним органима, организацијама и службама и обавештава Министарство – надлежну школску управу, у року од 24 сата од догађаја. Пре пријаве обавља се разговор са родитељима, осим ако тим за заштиту, полиција или центар за социјални рад процене да тиме може да буде угрожен најбољи интерес детета и ученика.

Уколико је комуникација са медијима неопходна, одговоран је директор, осим ако постоји сумња или је утврђено да је директор извршилац дискриминације. У том случају комуникацију са медијима остварује председник органа управљања.

6) Праћење ефеката предузетих мера и активности прати установа (одељењски старешина, васпитач, тим за заштиту, психолог и педагог, ако нису чланови тима) ради провере успешности, даљег планирања заштите и других активности установе. Установа прати понашање учесника у образовању које је дискриминисано лице и које је извршилац дискриминације, али и оних који су индиректно били укључени (сведоци).

Прати се и укљученост родитеља и других надлежних органа, организација и служби. Ефекте предузетих мера прате и надлежне службе Министарства.

ПОСТУПАЊЕ УСТАНОВЕ У СЛУЧАЈУ ДИСКРИМИНАТОРНОГ ПОНАШАЊА ЗАПОСЛЕНОГ ПРЕМА УЧЕСНИКУ У ОБРАЗОВАЊУ

Установа поступа у складу са Законом и овим актом када је запослени извршилац дискриминације, а дискриминисано лице, односно сведок–учесник у образовању.

Сазнање о дискриминаторном понашању запосленог у установи може да се добије: опажањем, сумњом или информацијом да се дискриминација припрема, догађа или се догодила. Информација може да се добије непосредно – усмено, у писаном облику, као и на основу анонимне пријаве, коришћењем дигиталних средстава, поверавањем од самог дискриминисаног учесника у образовању или посредно – од његовог родитеља, вршњака, других запослених или трећих лица као сведока.

Редослед поступања у интервенцији зависи од тога да ли се на основу информације дискриминаторно понашање запосленог припрема, догађа или се догодило.

Редослед поступања у интервенцији је:

1) Заустављање дискриминаторног понашања је обавеза сваког лица које има сазнање о дискриминаторном понашању да реагује прекидањем таквог поступања запосленог и позивањем помоћи.

2) Смиривање ситуације подразумева обезбеђивање сигурности и подршке за учесника у образовању.

3) Обавештавање и позивање родитеља и информисање васпитача, односно одељењског старешине одвија се паралелно са заустављањем поступања и смиривањем учесника, са најминималнијим временским размацима.

4) Подношење пријаве директору установе ради покретања поступка у коме се прикупљају информације о дискриминаторском поступању запосленог и на основу релевантних чињеница предузимају мере у складу са Законом. Тим за заштиту предузима мере и активности у односу на дискриминисано лице, односно лица – учесника у образовању.

5) Консултације тима за заштиту које се одвијају ради прикупља свих релевантних чињеница за доношење плана заштите од дискриминације и праћењу ефеката мера за учесника у образовању као дискриминисано лице. Тим за заштиту по потреби обавља консултације са одговарајућим стручњацима и установама и укључује надлежне службе. Одељењски старешина, односно васпитач у сарадњи са тимом, информише родитеље и укључује их даље у васпитни рад или план заштите.

6) Обавештавање Министарства – надлежне школске управе, од стране директора установе у року од 24 сата од извршеног, односно од сазнања о дискриминаторном понашању запосленог према учеснику у образовању и на основу релевантних чињеница покреће и води дисциплински поступак, у складу са Законом.

7) Праћење ефеката предузетих мера заштитних мера према дискриминисаном лицу и сведоку–учеснику у образовању врши се континуирано.

У случају када дискриминаторно понашање испољава лице која није запослено у установи, кораци су исти, уз обавезу установе да поднесе притужбу Поверенику. Тим за заштиту може да предложи план заштите учесника у образовању и активности у вези са едукацијом родитеља, односног трећег лица које није запослено у установи.

Уколико се сумња у дискриминаторно поступање директора, та сумња се пријављује Министарству. Просветна инспекција самостално, а ако је потребно у сарадњи са просветним саветником, утврђује чињенице о поступању установе и њених органа о обезбеђивању заштите учесника у образовању и запослених од дискриминације, насиља, злостављања и занемаривања, као и од понашања које вређа углед, част и достојанство, а у складу са Законом, посебним законом, Правилником, Правилником о Протоколу и овим актом. О утврђеним чињеницама, односно наложеним мерама и роковима за отклањање неправилности и недостатака, просветни инспектор обавештава орган управљања установе и министра. Уколико постоји сумња да је учињено кривично дело, привредни преступ или прекршај, односно да је повређена забрана дискриминације, насиља злостављања и занемаривања, просветни инспектор подноси пријаву, односно захтев надлежном органу.

Документација, анализа и извештавање

У спровођењу превентивних и интервентних мера и активности установа:

1) прати остваривање програма заштите установе;

2) евидентира све случајеве дискриминације у установи;

3) прати остваривање конкретних планова заштите;

4) анализира стање и извештава.

О случајевима дискриминације тим за заштиту води педагошку документацију и евидентира податке о дискриминисаним лицима, извршиоцима дискриминације, догађају, предузетим радњама и др. Педагошку документацију води, чува и анализира за потребе установе психолог или педагог, а изузетно, други члан тима за заштиту кога је одредио директор. Тим за заштиту сачињава извештај два пута годишње, који директор доставља органу управљања, савету родитеља и ученичком парламенту.

Извештај о остваривању програма заштите саставни је део годишњег извештаја о раду установе и доставља се Министарству – односно надлежној школској управи. Извештај обавезно садржи: анализу ефеката превентивних мера и активности и резултате самовредновања у овој области, број и врсту случајева дискриминације, предузете интервентне мере и активности, као и њихове ефекте.

Овлашћено лице у установи има обавезу да ажурира податке о дискриминацији.

Директор одлучује о дозволи приступа документацији и подацима учесника у образовању у складу да прописима којима се уређује заштита података о личности.

На основу анализа стања, праћења дискриминације, вредновања квалитета и ефикасности предузетих мера и активности у области превенције и интервенције, установа дефинише даљу политику заштите од дискриминације учесника у образовању, родитеља, запослених и трећих лица.

СЕГРЕГАЦИЈА

Сегрегација представља издвајање учесника у образовању на основу личног својства, и то када се:

1) учесници у образовању у установи или у вези са радом установе, услед свог личног својства, неоправдано одвајају од других учесника и искључују из активности групе или одељења;

2) образују засебне групе или одељења из разлога који није у складу са Законом и посебним законом;

3) у групи, одељењу, односно у установи структура учесника у образовању у погледу припадности различитим етничким и другим осетљивим друштвеним групама драстично одступа од структуре деце и ученика са подручја установе, осим уколико је то последица специфичности установе, у складу са законом.

Драстично одступање од структуре деце и ученика са подручја установе, када то није последица специфичности установе у складу са законом, у смислу овог акта јесте више од 25% деце из осетљивих друштвених група у предшколској установи и ученика у основној школи, групи и одељењу појединачно.

Aко је установа на подручју јединице локалне самоуправе у близини насеља у коме живи национална мањина или осетљива друштвена група, структура деце и ученика у установи треба да одражава структуру становништва целе јединице локалне самоуправе, осим ако се ради о образовању на језику националне мањине, у складу са законом.

ПРЕВЕНЦИЈА

Превентивне активности установе на спречавању сегрегације

У циљу спречавања сегрегације установа спроводи следеће активности:

– формирање етнички, језички, социјално разноврсних група или одељења која су у складу са структуром учесника у образовању на подручју јединице локалне самоуправе као целине, а не само у њеном једном делу;

– организовање активности које су усмерене на подизање свести запослених у установи и родитеља о препознавању и мерама за спречавање сегрегације;

– јачање капацитета запослених за пружање додатне подршке, конципирање програма и предузимање активности усмерених на унапређивање односа међу учесницима у образовању, прихватање различитости и развоју интеркултуралности;

– организовање састанка савета родитеља установе и родитељских састанака у групама и одељењима и обавештавање савета, односно родитеља о структури деце и ученика у установи, положају деце и ученика из осетљивих друштвених група и добробитима које сва деца и ученици имају у групама и одељењима која су етнички, језички и социјално разноврсна;

– обезбеђивање сразмерне заступљености родитеља деце и ученика припадника националне мањине у савету родитеља и општинском савету родитеља. Установа у којој стичу образовање припадници националних мањина статутом уређује и обезбеђује сразмерну заступљеност родитеља деце и ученика припадника националне мањине, односно друштвено осетљивих група;

– обезбеђивање додатне подршке за укључивање у вршњачку групу и инклузивно образовање кроз мере индивидуализације наставе, интензивног учења српског језика или језика националне мањине и друге мере подршке у складу са потребама учесника у образовању, у складу са Законом.

ИНТЕРВЕНЦИЈА

У установи се интервенише одмах: када се сумња у сегрегацију, када поступци родитеља на промени издвојеног одељења – објекта предшколске установе или основне школе доведу до сегрегације и када је утврђено постојање сегрегације.

У случају сумње у постојање сегрегације, свако има право да иницира њено утврђивање.

Иницијативу за спровођење интервентних активности на нивоу установе може покренути установа у којој постоји сегрегација, орган надлежан за обављање послова инспекцијског, односно стручно-педагошког надзора, општински савет родитеља, Повереник, Заштитник гађана, Омбудсман, организације које се баве заштитом људских права.

Када просветни инспектор самостално или са просветним саветником утврди да у установи има више од 25% учесника у образовању и који су услед свог личног својства или етничке припадности организовани у посебна одељења или групе које нису у складу са законом или када њихов број не одражава структуру становништва на нивоу јединице локалне самоуправе, налаже установи мере са роковима за десегрегацију. Ако орган инспекцијског надзора у оквиру контролног инспекцијског надзора утврди да установа није ни након предузетих мера и активности извршила десегрегацију јер активности превазилазе границе њених објективних могућности, извештава о томе министра, школску управу Министарства и орган локалне самоуправе, ради предузимања заједничких мера и активности и доношења акционог плана десегрегације.

Директор установе поступа по службеној дужности или по иницијативи, тако што одмах предузима мере и активности у случају када се сумња и када је утврђена сегрегација. Приликом препознавања сегрегације, установа користи податкe чији је руковалац, у складу са Законом.

Сматра се да је директор предузео мере десегрегације, ако је у границама објективних могућности предузео мере и активности у установи и писмено обавестио надлежне органе, министра, школску управу Министарства и јединицу локалне самоуправе о предузетим мерама и обавештава их о њиховим ефектима.

Сматра се да је директор савесно поступао на десегрегацији и у случају када је, након исцрпених могућности у установи, захтевао у писменом облику помоћ и укључивање: надлежног органа јединице локалне самоуправе, надлежне школске управе Министарства, Повереника и Заштитника грађана, односно Омбудсмана.

Уколико је прилив деце из осетљивих друштвених група приликом уписа у припремни предшколски програм, у први разред, преласка на нови ниво образовања, преласка из друге установе већи од 25%, установа је дужна да обавести министра и јединицу локалне самоуправе.

Директор установе је одговоран за непредузимање или неблаговремено предузимање одговарајућих мера (у случајевима повреда свих забрана, тежих повреда радних обавеза запослених и тежих повреда обавеза ученика утврђених Законом) и због таквих непоступања, министар разрешава директора.

Мере и активности које се спроводе у установи у процесу десегрегације

У установи у којој се препозна да постоји сегрегација састав тима за заштиту проширује се у складу са потребом и:

– припрема план десегрегације;

– координира и прати спровођење плана десегрегације кроз мере и активности примерене специфичностима ситуације сегрегације у установи.

Тим за заштиту у поступку израде плана десегрегације консултује и активно укључује:

– родитеље деце и ученика који су изложени сегрегацији;

– децу и ученике који су изложени сегрегацији;

– представнике родитеља деце и ученика из већинске заједнице;

– представнике ученичког парламента;

– представника органа јединице локалне самоуправе надлежног за послове образовања;

– представника центра за социјални рад;

– представника дома здравља;

– представника организације које се баве заштитом људских права.

План десегрегације утврђује се на основу анализе узрока сегрегације, специфичности установе и расположивих ресурса. Њиме се дефинишу: временска динамика остваривања, одговорна лица, интервентне активности, праћење ефеката и кориговање мера у складу са резултатима праћења и показатељи којима се прате резултати.

Трајање мера десегрегације зависи и од чињеница које су утицале на појаву сегрегације и околности у којима се дешава десегрегација.

У случајевима где је препозната сегрегација, осмишљавање, координацију, извештавање праћење ових активности координира тим за заштиту, а надлежна школска управа Министарства прати ефекте примене плана десегрегације и о њима извештава министра.

У случају постојања посебних група или одељења из разлога који није у складу са законом, установа спроводи следеће одговарајуће активности у оквиру плана десегрегације:

– израда плана распоређивања деце и ученика који су били у посебним групама или одељењима, из разлога који нису у складу са законом, у друге групе, односно одељења уз вођење рачуна да њихов број драстично не одступа од структуре деце, односно ученика са целокупног подручја јединице локалне самоуправе;

– у случају учесника у образовању ромске националности, избеглица или мигранта, њихов број у једној групи или одељењу не може бити већи од 25% од укупног броја учесника у образовању;

– активности усмерене на подизање свести запослених у установи о препознавању сегрегације и њеним последицама, као што су: презентације анализе стања и дискусије на седницама васпитно-образовног, односно наставничког већа, радионице за превазилажење предрасуда и прихватање културолошких разлика; радионице за израду плана десегрегације, састанке актива и усаглашавање начина рада; састанке са осталим учесницима у процесу (центром за социјални рад, надлежном школском управом Министарства итд.);

– јачање компетенција запослених за унапређивање квалитета наставе и учења, пружање подршке ученицима који су у ризику од осипања и ризичног понашања, формативно оцењивање итд.;

– активности чији је циљ припрема све деце и ученика у установи укључујући децу и ученике који су били у сегрегисаном окружењу за креирање толерантне атмосфере, за интеркултуралност и инклузивно образовање, уз одговарајућу разраду механизама безбедности, превенције конфликата међу децом и ученицима као и атмосфере уважавања различитости;

– јачање веза са породицом и локалном заједницом. Организација састанка савета родитеља и обавештавање родитеља о ситуацији у установи, представљање плана десегрегације и добробити које ће сви ученици имати;

– укључивање вршњачке подршке (формирање вршњачког тима за подршку новопридошлим ученицима, укључивање ученичког парламента и предочавање значаја њихове улоге у целом процесу);

– обавештавање надлежног органа јединице локалне самоуправе о потреби обезбеђивања превоза деце и ученика или средстава за превоз деце и ученика уколико постоји таква потреба у процесу десегрегације.

Мере које се примењују за појединачно дете и ученика током процеса десегрегације

У зависности од врстe сегрегације прописане Правилником, тим за заштиту и тим за инклузивно образовање у сарадњи спроводе следеће активности које су обавезни део плана десегрегације, а које су усмерене на појединачно дете и ученика:

– израда плана подршке за свако дете и ученика који је био изложен сегрегацији и који треба да буде премештен у другу групу или одељење, другу радну јединицу предшколске установе или школу. Установа израђује план транзиције, обезбеђује мере психосоцијалне подршке у циљу развијања самопоуздања, самопоштовања, комуникационих вештина, организује мере индивидуализације, по потреби израђује индивидуални образовни план, а на основу претходно остварених, евидентираних и вреднованих мера индивидуализације и израђеног педагошког профила детета и ученика и остварује га у сарадњи са родитељем;

– укључивање детета и ученика који су због свог личног својства били изложени сегрегацији у све школске активности, уз извршена прилагођавања на основу плана подршке за дете и ученика или индивидуалног образовног плана;

– организовање интензивног учења (индивидуализована допунска настава, додатна настава и индивидуални рад), одговарајуће подршке вршњака деци и ученицима који не познају језик наставе (препоручљиво је формирати парове за подршку где ученик који боље зна језик може помоћи другом ученику);

– организовање вршњачког учења, свакодневних заједничких активности и образовно-васпитног рада са вршњацима из других одељења и израда плана транзиције ка редовним одељењима у циљу инклузије;

– организовање распореда седења деце и ученика у оквиру одељења или групе који подразумева честе ротације.

 

 

 

Правилник о ближим условима и начину остваривања исхране деце у предшколској установи (Службени гласник РС“, број 39/18), који је ступио на снагу почетком јуна ове године, који дефинише исхрану деце, статус сарадника за исхрану и исхрану за децу са посебним захтевима, односно за ону која су алергична или из других здравствених разлога не могу да конзумирају неке намирнице:

                       На основу члана 3. став 2. Закона о предшколском васпитању и образовању („Службени гласник РС”, број 18/10, 101/17 и 113/17 – др.закон)министар просвете, науке и технолошког развоја и министар здравља споразумно доносе

 

П Р А В И Л Н И К

О БЛИЖИМ УСЛОВИМА И НАЧИНУ ОСТВАРИВАЊА  ИСХРАНЕ ДЕЦЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ  УСТАНОВИ

 

 

Члан 1.

 

Овим правилником утврђују се ближи услови и начин остваривања исхране деце у предшколској установи.

 

Члан 2.

 

Планирање, унапређивање и организацијуисхране деце у предшколској установи обавља сарадник на пословима унапређивања, планирања и организације исхране нутрициониста-дијететичар (у даљем тексту: сарадник за исхрану), у складу са прописима којима се уређује област предшколског васпитања и образовања.

Послови сарадника за исхрану дефинисани су у Стручно-методолошком упутству за реализацију исхране деце у предшколској установи, које је одштампано уз овај правилник и чини његов саставни део.

Предшколска установа са 35–50 васпитних група деце узраста од шест месеци до поласка у школу у целодневном и полудневном трајању, има једног сарадника за исхрану.

Установа са мање од 35 васпитних група деце узраста од шест месеци до поласка у школу у целодневном и полудневном трајању има сарадника за исхрану са 50 % радног времена.

 

Члан 3.

 

Пословеизчлана 2. став 1. овогправилника,задетечије здравствено стање захтева специфичну исхрану,сарадник за исхрану обавља на основу потврде издате од стране доктора медицине, специјалисте одређене гране медицине.

                        Установа може, у складусамогућностима, да за дете из става 1. овог члана, као и за дете које из верских разлога не конзумира неке намирницеприпрема храну – појединачне оброке илида на основу писаног упутства стручног тима/комисије установе, чији су чланови сарадник за исхрану и сарадник за превентивно-здравствену заштиту, коју формира директор, омогући да родитељи обезбеђују храну за своје дете.

 

 

Члан 4.

 

При планирању исхране деце предшколска установа узима у обзир:

1)  узраст деце;

2)број деце одређене узрасне групе;

3)  дужина боравка деце у установи;

4)  енергетске и  нутритивне потребе деце.

 

 

Члан 5.

 

Структура дневне исхране децетребадаобезбеди адекватно задовољење енергетских и  нутритивних потребадеце, кроз:

–заступљеност свих група намирница, са одређеним енергетским уделом, односно у међусобним квантитативним односима;

–заступљеност свих хранљивих материја (макронутријената) у оброцима у одређеном процентуалном односу;

–  заступљеност минерала и витамина (микронутријената) у оброцима у одређеном процентуалном односу;

–расподелу укупне енергије у kcal, односно kJ, подељену на одговарајући број дневних оброка у одређеном процентуалном односу, у односу на трајање боравка детета у предшколској установи.

 

Члан 6.

 

Дневни ритам исхране представља редослед и време сервирања оброка, који се планирају у зависности од дужине времена боравка деце у установи, односно од времена доласка и одласка деце из установе.

Појединачни оброци сервирају се у одређеним временским интервалима,  у складу са физиолошким потребама деце, при чему се мора поштовати временски размак од три сата између оброка, и то:

–  доручак  – 7.30–8.30 h;

–  ужина  – 10.30–11.30 h;

–  ручак – 13.30–14.30 h.

За децу која у установу долазе у раним јутарњим сатима (до 6.30 h), односно за децу која остају у касним поподневним сатима, потребно је обезбедити мали оброк/ужину пре доручка, односно после ручка.

 

Члан 7.

 

                        Контрола исхране деце у установи спроводи се као спољна и унутрашња контрола.

Спољна контрола обавља се као програмска активност надлежног завода/института за јавно здравље и обухвата:

1) контролу квалитетаоброка, односно хемијско-броматолошку анализу узорака целодневних оброка (доручак, ужина, ручак), узетих методом случајног узорка и лабораторијског утврђивања њихове енергетске вредности и садржаја беланчевина, угљених хидрата и масти;

2) контролу санитарно-хигијенских услова припреме и дистрибуције хране у складу са НАССР стандардима или у складу са принципима добре хигијенске и произвођачке праксе, на основу процене ризика, а подразумева: анализу микробиолошке исправности брисева узетих са раднихповршина, прибора, руку и носева запослених у кухињама; контролу микробиолошке исправности намирница и готових оброка.

Извештај о резултатима спољне контроле израђује се на основу података о исхрани деце из евиденционих листи потрошње намирница и резултата лабораторијских анализа оброка.

Унутрашња контрола обухвата: контролу намирница при пријему, контролу документације – атеста о здравственој безбедности и декларација достављених намирница и контролу припреме и дистрибуције хране.

 

 

 

 

 

Члан   8.

 

Исхрана деце у предшколскојустановиспроводисепремаСтручно-методолошком упутству за реализацију исхране деце у предшколској установиса Нормативима исхранe деце у предшколској установи, који су одштампани уз овај правилник и чине његов саставни део.

 

Члан   9.

 

Даном ступања на снагу овог правилника престаје да важи Правилник о нормативу друштвене исхране деце у установама за децу („Службени гласник РС”, број 50/94).

 

Члан 10.

 

Овај правилник ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „СлужбеномгласникуРепублике Србије”.

 

 

Број: 110-00-327/2017-04

Београд, 12. априла 2018. године

 

 

 

МИНИСТАР ЗДРАВЉA МИНИСТАРПРОСВЕТЕ,

НАУКЕ И ТЕХНОЛОШКОГРАЗВОЈА

 

асс. др Златибор Лончар                                                             Младен Шарчевић

                                                                                                           

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

СТРУЧНО-МЕТОДОЛОШКО УПУТСТВО

ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ ИСХРАНЕ ДЕЦЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

 

Овимстручно-методолошкимупутствомближесеуређујепланирање, унапређивање и организацијаисхранедеце, као и праћењеисхранедеце у установи, у спровођењуПравилника о ближимусловима и начинуостваривањаисхранедеце у предшколскојустанови.

Прописимакојимасеуређујеобластпредшколскогваспитања и образовањапредвиђеноједапредшколскаустановаобавља и делатносткојомсеобезбеђујеисхранадецепредшколскогузраста, у складусазаконом.

Програм  исхране деце у предшколским установама заснива се на принципима правилне исхране деце предшколског узраста и у складу је са прописима који уређују област предшколског васпитања и образовања, здравствене заштите и безбедности хране.

Начела правилне исхране деце на којима се заснива програм исхране деце у предшколској установи су:

1) рационална исхрана – исхрана која обезбеђује адекватан енергетски унос у односу на узраст и пол;

2) оптимална исхрана – добро избалансирана исхрана, која обезбеђује све хранљиве састојке и заштитне материје у одређеним количинама и процентуалним односима;

3) разноврсна исхрана – која обезбеђује дневну  заступљеност свих група намирница,  разноврсна јела без честог понављања, при чему предност треба дати биолошки вредним намирницама;

4) сезонска исхрана – која подразумева заступљеност намирница зависно од годишњег доба;

5) уравнотежена исхрана – односи се на правилан дневни ритам оброка, у одређено време и у одређеним временским размацима.

Правилна исхрана деце у установи има:

1) здравствену улогу – правилна исхрана деце представља основу очувања и унапређења здравља за цео живот, важан је услов превенције нутритивних фактора ризика за настанак многих хроничних незаразних болести и коректор је породичне исхране;

2) васпитно-образовну улогу – развијање позитивних навика, образаца понашања и формирања културе исхране деце, као саставног дела културе живљења и неговања здравих стилова живота.

Програм исхране деце у установи треба да задовољи следеће критеријуме:

1) здравствену безбедност хране – здравствено исправне намирнице, односно физичко-хемијски и микробиолошки исправне намирнице;

2) санитарно-хигијенске услове складиштења и чувања намирница, припреме и дистрибуције хране, у складу са принципима добре хигијенске и произвођачке праксе;

3) правилан начин припреме хране и одговарајући начин сервирања оброка (естетски изглед хране).

Предшколске установе организују и спроводе програм правилне исхране деце узраста од шест месеци до поласка у основну школу, у оквиру сопствених капацитета и обезбеђују услове за припрему хране: наменски простор, опрему, кадрове, као и адекватан  магацински простор.

Производња/припрема хране за децу обавља се у кухињама установе које могу бити:

1) централне – у којима се обавља припрема хране за децу која бораве у два или више објеката;

2) самосталне – у којима се обавља припрема хране за децу која бораве у објекту у чијем саставу се налази кухиња;

3) дистрибутивне  – у којима се обавља подела хране достављене из централне кухиње, а  које се уколико имају услове могу користити и за припрему хране која захтева припрему непосредно пред конзумирање (куване ужине, напици, сезонске салате и сл.);

4) јаслене  – у којима се обавља припрема хране за децу узраста од 6 месеци – 3 године која бораве у објекту (јаслама), у чијем је саставу кухиња.

 

Припрему хране за децу узраста од 6 месеци до поласка у школу обавља лице које има стечено најмање средње образовање, куварске или прехрамбене струке, на основу препорука и под надзором нутриционисте – дијететичара.

Планирање исхране деце узраста од 6 месеци до навршене прве године, нутрициониста- дијететичар обавља у сарадњи са лекаром педијатром (на основу препорука педијатра).

Планирање исхране децеобавља се израдом дневних јеловника, недељно,петнаестодневно или месечно, за сваку сезону у години (пролеће, лето, јесен и зима).

Планирање исхране подразумева израду прорачуна прехрамбених потреба по једном детету, једној узрасној групи (за сваку групу посебно), за сваки дан у недељи; израду јеловника (по оброцима) који  хемијским саставом задовољавају принципе правилне исхране и у складу су са Нормативима исхране деце у установи.

За целодневни боравак деце у установи  неопходно је обезбедити:

1) 75% енергетских потреба и 90% дневних потреба у протеинима, минералима и витаминима.

2) потребе у протеинима (укупним – биљним и животињским), мастима (укупним – биљним и животињским), угљеним хидратима, витаминима и минералним материјама, у складу са нормативима,

3) број дневних оброка (зависно од дужине боравка деце установи) и препоручену процентуалну заступљеност у односу на укупни дневни оброк,

4) потребе за појединим групама намирница које својом процентуалном заступљеношћу задовољавају захтеве норматива,

5) заступљеност намирница које својим саставом и биолошком вредношћу задовољавају захтеве норматива.

Препоруке за исхрану деце узраста од 6 месеци до поласка у школу у предшколској установи, дате су у табелама 1–6.

Табела 1. Препоруке дневног енергетског уноса (у %) и броја оброка у односу на време боравка деце у  установи

Време боравка деце у установи (сати)

 

Оброк % од препорученог дневног уноса
Укупан број оброка Врстаоброка
Преподневни програм
5–6 сати
2 Доручак,  ужина 40
Преподневни програм
7–8 сати
3 Доручак,  Ужина,   Ручак 70
Јутарњи програм           6–7  сати 3 Јутарњи допунски оброк,  Доручак,  Ужина 50
Јутарњи програм
9–10 сати
4 Јутарњи допунски оброк, Доручак, Ужина, Ручак 75
Поподневни програм
5–6 сати
2 Ручак,  Ужина 45
Поподневн ипрограм
> 8 сати
3 Ручак,   Ужина,  Вечера 65

 

Намирнице и састав оброка у исхрани деце у предшколској установи

 

У састав дневног оброка улазе следеће групе намирница:

I група – житарице и производи од жита;

II група – месо, риба, јаја и прерађевине од меса;

III група – млеко и млечни производи;

IV група – масти, биљне и животињске, маслац;

V група – поврће;

VI група – воће;

VII група – шећер и шећерни концентрати (мед, џем);

VIII група – остале намирнице (зачинско биље и др.).

Правилном комбинацијом намирница и заступљеношћу свих група са одређеним процентуалним учешћем постиже се задовољење захтева у хранљивим и заштитним материјама и енергетској вредности оброка.

Препоруке за учешће појединих група намирница и врста хране у планирању дневних и недељних јеловника за децу  узраста од шест месеци до навршене прве године и децу од једне до навршених седам година, у предшколској установи  дате су у табелама: 2, 3, 4. и 5.

 

Табела 2. Препоруке учешћа група намирница у планирању дневних и недељних јеловника за децу узраста од шест месеци до навршене прве године

 

Групе намирница Дневна заступљеност
Жита, производи од жита Сваки дан
Месо, живинско месо, јаја Сваки дан
Млеко и млечни производи Сваки  дан
Уље (хладно цеђено) по потреби (у малим количинама, при припреми поврћа)
Поврће Сваки дан
Воће Сваки дан
Вода Сваки дан

 

Табела 3. Препоруке учешћа врста хране у планирању дневних и недељних јеловника за децу узраста од шест месеци до навршене прве године у установи

 

Врстехране Препоруке
Жита и производи   од жита Хлеб и други производи од жита у различитим облицима (брашно, гриз, житне пахуљице) могу се користити за припрему млечно-житних, воћно-житних кашица или прилога.
Месо Препоручује се од 8 месеца првенствено месо живине (пилетина и ћуретина) и телеће; од навршеног 9. месеца  може се користити месо кунића и јагњетина.  После 10. месеца  може се у  јеловник уврстити јунетина. Говедина и свињетина не препоручају се пре навршене године дана живота одојчета. Не препоручују се сухомеснати производи.
Риба После навршене  године дана живота препоручује се прво бела риба без кости.
Јаја Након навршеног шестог месеца може се уврстити жуманце кокошјег јајета у исхрану одојчета, али искључиво тврдо кувано. Беланце  јајета, као ни цело јаје не препоручују се у овом  узрасном добу, већ после навршених 10 месеци живота.
Млеко и млечни производи Уколико мајка нема млеко или га нема довољно, препоручује се индустријски адаптирано кравље млеко, најбоље оно које дете и иначе узима. Припрема млечних оброка такође се препоручује са адаптираним млеком. Од навршеног 10. месеца живота у јеловник се могу уврстити производи  попут свежег сира, киселе павлаке и ферментираних млечних напитака с ≥ 3,5% м.м.  Препоручујусе 2–3 млечна оброка, дневно.
Поврће Препоручује се сезонско, свеже и термички припремљено поврће. У случају немогућности коришћења свежег  сезонског поврћа могу се користити готове индустријски припремљене  повртне кашице или евентуално за припрему кашица користити  смрзнуто поврће, не конзервирано.    Кромпир, шаргарепа,  препоручују се у шестом месецу старости одојчета, потом бундева, спанаћ, тиквице, карфиол, брокуле. Купус, кељ, грашак и боранија могу се користити након навршеног  9. месеца.  Пасуљ и сочиво не препоручују се одојчету до годину дана старости. Кромпир  као прилог или саставни део варива, куван, а не пржен.
Воће Препоручује се: свеже сезонско воће,  природни сокови од воћа (свеже исцеђени) не препоручује се додавање шећера,  готове индустријски припремљене воћне кашице и воћни сокови за одојчад. Орашасто воће (ораси, лешници и бадеми), може се у млевеном облику додати у храну попут воћних кашица, тек  после навршене године дана  живота. Не препоручује се: јагодасто воће (јагоде, малине, купине), цитрусно воће (киви, лимун,поморанџа, мандарина), пре навршене године дана.
Уља и храна  с већим садржајем масти За припрему оброка препоручују се биљна уља (маслиново, сунцокретово и од кукурузних клица). Непрепоручујесеупотребамаргаринаи  бутера.
Вода Нудити детету воду између оброка и по жељи.
Чај Не препоручује се чај као напитак деци овог узраста.

 

НАПОМЕНЕ:
Не препоручује се употреба меда.

Не препоручује се додавање зачина, нити досољавање хране.

Не препоручује се употреба витаминских напитака у праху.

 

Табела 4. Препоруке учешћа појединих група намирница у планирању дневних и недељних јеловника за децу узраста од прве до навршене седме године

 

Групенамирница Дневна заступљеност
Жита, производиоджита Сваки дан
Месо, јаја, Сваки дан, а од тога месо до 5 пута недељно, јаја до 4 комада недељно
Риба 1–2 пута на недељно
Млеко и млечнипроизводи Сваки дан
Поврће Сваки дан
Уља и масти Сунцокретово, маслиново и уље од кукурузних клица; уврстити сирово семење: сусама, бундеве, сунцокрета… Маслац и свињска маст у мањим количинама; не препоручује се употреба тврдих маргарина,
Воће Сваки дан
Прехрамбени производи с високим садржајем масти, шећера и соли Ретко у сразмерно малим количинама
Вода                                  Сваки дан, између оброка и по жељи дететата

 

Табела 5. Препоруке врста хране у планирању дневних и недељних јеловника за децу узраста  од прве до  навршене седме године

 

Р.б. ВРСТЕ ХРАНЕ                                                   ПРЕПОРУКЕ
1. Житарице, производиоджитарица
Хлеб,пециво    Дати предност производима од полубелог, и интегралног  брашна.
Тестенине  и                производи Тестенина и производи: гриз пшенични и кукурузни, пахуљице: овсене, ражане, јечмене, мусли, интегрални пиринач, хељда,просо; Производе од интегралних жита уводити у исхрану деце после друге године живота,  постепено.
2. Месо, месне прерађевине, риба, јаја
Месо Месо живине (ћуретина, пилетина), телетина и јагњетина,  црвено месо: јунетина свињетина- немасна, (I категорије меса без кости)
Месне прерађевине Месне прерађевине треба свести на најмању  меру; користити евентуално прерађевине од квалитетнијих делова меса: јунећа и свињска печеница, сланина –мале количине, пилећа и ћурећа прса, шунка.
Риба Искључиво филетирана риба без кости. За припрему рибље паштете користити рибе из конзерве (сардине, туна и скуша).
Јаја Искључиво кокошја  термички добро обрађена  (тврдо кувана , кајгане и као саставни део рецептура сложених јела), до 3 пута недељно.
3. Млеко и млечни производи
 

 

Млеко и кисело млечни  произв. Деца узраста од 12–36 месеци – млеко ≥ 3,2% м.м. Деца узраста  од 3 –6 година – пуномасно и делимично обрано млеко, јогурт, кисело млеко, али не мање од 2,8%м.м. Кисела павлака до 20% м.м, ређе и у мањим  количинама.
Сир Све врсте индустријских свежих сирева, сирних намаза  (крем сир), качкаваљ
4. Поврће
Сезонско Све врсте сезонског свежег, термички обрађеног и зачинског  поврћа.  Кромпиркуван,   печен,  избегаватипржење у дубокојмасноћи.
Смрзнуто  Смрзнуто поврће у зимском периоду;  не конзервирано.
махунарке Сувемахунарке: пасуљ, сочиво
5. Воће
Сезонско, јужно, језграсто Све врсте свежег сезонског  воћа, сушено воће, природни исцеђени воћни сокови, јужно воће и   искључиво млевено језграсто воће (ораси, лешници, бадеми)
7. Масти  и храна с великим учешћем  масти
Уља Искључиво биљна уља: маслиново, сунцокретово, од кукурузних клица.
Маргарини и  маслац  Маслац  и  свињска маст у мањим количинама.. Не препоручује се употреба маргарина.
Семенке и орашасто воће  Сирове млевене семенке: бундеве, сунцокрета, лана, сусама као додатак храни.
8. Колачи, компоти, мармеладе,џемови, мед
 

 

Колачи Колачи припремљени у кухињи предшколске установе и индустријски готови колачи, с мањим количинама шећера и масти,  без крема са сировим  јајима.
Компоти Компоти од свежег воћа с мало шећера. У случају недостатка  свежег воћа користити индустријски компот, али разређен водом (додати око 20% воде).
 

 

Мармеладе, џемови,   мед Користити ретко, у мањим количинама. Предност дати мармеладама и џемовима с мање шећера, али без додатка вештачких заслађивача. Све врсте меда.
Пудинг Користити ретко, у мањим количинама. Предност дати пудинзима  с мањим додатком шећера.
9. Зачини
Со Јодирана кухињска со, у малим количинама.
Сирће Јабуково или винско, сок од лимуна.
Зачинскобиље Першун (после2 године живота), целер, босиљак, нана, коморач, ловоров лист (самлевен), оригано и друго зачинско биље, не љуто.
10. Вода и чајеви
 

 

Вода Питка вода  између оброка и  по жељи деце
Чај Свеже кувани чај (нпр. од шипка) уз додатак сока од лимуна и малих количина меда, као топли или хладни напитак.

 

Врсте хране које се не препоручују у исхрани деце у предшколској установи дате су у Табели 6.

Табела 6. Врсте хране које се не препоручују у исхрани деце

ВРСТЕ ХРАНЕ КОЈЕ СЕ НЕ ПРЕПОРУЧУЈУ
1. Плодови мора
2. Гљиве – печурке
3. Кики рики
4. „Лајт”млечни производи
5. Тврде врсте маргарина
6. Газирани напици
7. Јаки зачини, љута паприка, бибер и сл.

 

Послови сарадника за исхрану: нутриционисте-дијететичара

Стручнипословисарадниканапланирању, унапређивању и организацијиисхране деце у предшколскојустановиобухватају:

  1. Планирање, организацију и праћење остваривања исхране деце:
    • Планирање исхране деце – активности на изради рецептура, норматива и јеловника у складу са прописаним нормативима и потребама деце;
    • Израда индивидуалних јеловника за децу која из здравствених или верских разлога захтевају прилагођену исхрану;
    • Руковођење, организација и координација рада кухиња;
    • Организација рада и планирање исхране у ванредним ситуацијама (временске непогоде…), као и у специфичним активностима деце (излети, позориште …);
    • Контрола комплетног ланца исхране: квалитета достављених намирница, пратеће документације (атести, декларације); контрола припреме и дистрибуције хране,  контрола санитарно-хигијенских услова за припрему и дистрибуцију хране;
    • Праћење и контрола реализације процеса исхране – обилазак објеката у време оброка, размена информација са децом, родитељима и васпитачима;
    • Планирање набавки намирница: предлог асортимана и количина намирница на годишњем нивоу; предлог набавке кухињске опреме; учешће у раду комисије за избор добављача и др.
    • Вођење документације: израда плана и програма рада сарадника за исхрану као дела Годишњег плана рада установе; израда годишњих извештаја о исхрани; израда недељних или периодичних извештаја за потребе праћења исхране од стране надлежних установа.

 

  1. Стручна подршка запосленима у предшколској установи из домена исхране:
  • Саветодавно-инструктивни рад са запосленима на пријему намирница; припреми и дистрибуцији хране (разговори, активи, предавања, усмена и писана упутства која се односе на израду предлога рецептура, начин припреме хране, комбиновање намирница и друга питања од значаја за квалитетно остваривање исхране деце);
  • Препоруке запосленима у непосредном раду са децом из области исхране;

 

III. Сарадња на нивоу установе

  • Сарадња са директором, стручним сарадницима и осталим запосленима у установи;
  • Сарадња са родитељима, односно старатељима деце у вези са питањима правилне исхране деце;
  • Сарадња у комисијама и тимовима установе, по потреби.

III. Сарадња са надлежним институцијама и установама

  • Секретаријат за образовање и дечју заштиту/управа, односно служба у локалној самоуправи; Секретаријат за здравство/управа, односно служба у локалној самоуправи;
  • заводи, односно институти за јавно здравље;
  • домовиздравља;
  • високошколске установе;
  • министарства надлежна за област образовања, здравства, пољопривреде;
  • друге установе и организације.
  1. Стручно усавршавање:
  • Стално стручно усавршавање у функцији континуираног унапређивања исхране деце –

уношење иновација и примена нових сазнања из домена науке о исхрани у пракси;

  • Учешће у раду Удружења нутрициониста-дијететичара предшколских установа Србије, као и других релевантних струковних удружења и асоцијација;
  • Аналитичко-истраживачки рад у оквиру установе или у организацији стручних институција;
  • Присуство и активно учешће на стручним скуповима (стручни састанци, курсеви, симпозијуми, конгреси);
  • Сарадња са другим струковним асоцијацијама и удружењима.

 

 

 

НОРМАТИВИ

ИСХРАНЕ ДЕЦЕ У ПРЕДШКОЛСКОЈ УСТАНОВИ

 

Нормативи исхране деце основ су правилног планирања, организовања и контроле исхране у предшколској установи у циљу обезбеђивања адекватних нутритивних потреба деце.

Процентуални удео појединих оброка у односу на укупан дневни оброк према узрасту деце приказан је у Табели 1.

 

Табела 1. Процентуални удео појединих оброка у односу на укупан дневни оброк, према узрасту деце у предшколској установи

 

Узраст  Доручак 25%   Ужина 10%   Ручак 30% Малиоброк/ужина 10%
kcal kcal kcal kcal
0,6–1 212 890 85 356 255 1068 85 356
1–2 300 1255 120 502 360 1505 120 502
2–3 325 1356 130 543 390 1603 130 543
3–5,5 400 1672 160 669 480 2006 160 669
5,5–6,5 М 475 1986 190 794 570 2383 190 794
Ж 450 1881 180 752 540 2257 180 752

М – дечаци,  Ж – девојчице

Физиолошке норме исхране деце узраста од шест месеци до поласка у школу обухватају норме које кроз укупни дневни оброк задовољавају енергетске потребе и потребе у хранљивим и заштитним материјама деце одређеног узраста и дате су у табелама од 2 до 7.

 

Дневне енергетске потребе                                    

 

Енергетске потребе детета су одређене енергетском потрошњом тј. количином енергије која се утроши за потребе базалног метаболизма, физичке активности, термичког ефекта хране.
Вредности дате (у kcal/kg телесне масе или kJ/kg телесне масе) за одређене узрасне групе односе се на количину енергије која покрива енергетску потрошњу везану за базални метаболизам, физичку активност и специфично динамичко дејство хране, док се количина енергије која се утроши за потребе раста, с обзиром на релативно ниску вредност, посебно не исказује. Она има значај при планирању исхране деце у одређеним ситуацијама (опоравак од болести или када је потребно постићи повећање телесне масе или висине).

Табела 2. Дневне енергетске потребепрема узрасту деце

Узраст Медијанателеснемасе   (kg) Енергетске потребе по kg/т.м. Дневнеенергетскепотребе
  kcal/kg кЈ/kg кcal/дан                    kЈ/дан
0,6–1 9 850 3560
1–2 11,0 105 439 1.200 5.020
2–3 13,5 100 418 1.300 5.439
3–5,5 16,5 95 397 1.600 6.694
5,5–6,5 20,5 90М 85Ж 377М 356Ж 1900М 1800Ж    7950М    7531Ж

Дневнепотребе у протеинима

Дневне потребе у протеинима, изражене кроз потребу у укупном азоту и есенцијалним аминокиселинама, представљају оптималну количину беланчевина које обезбеђују: позитиван азотни биланс у метаболичким процесима, адекватну количину есенцијалних аминокиселина у фази интензивног стварања нових ткива при расту, развоју и диференцијацији биолошких функција дечјег организма.

За разне узрасне групе, дневне потребе у протеинима израчунавају се зависно од биолошке вредности протеина које се користе у исхрани и изражавају у грамима по килограму телесне масе. Код уношења протеина вишег нето протеинског искоришћења дневне физиолошке потребе дате су кроз вредности које се дефинишу као „сигурносни дневни унос” (СДУ), а задовољавају потребе сваке јединке унутар групе. Код уношења протеина нижег протеинског искоришћења, дневне потребе се добијају множењем „сигурносног дневног уноса” са одговарајућим коефицијентом, зависно од вредности протеина и изражавају у грамима по килограму телесне масе одговарајуће узрасне групе. За исхрану деце нашег поднебља, с обзиром на дефицитарност у протеинима животињског порекла, да би се задовољио захтев у њима, неопходно је при одређивању укупних дневних потреба „сигурносни дневни унос” помножити са коефицијентом 1,5 или 1,8 до 1,5 (што се обезбеђује уносом протеина НПУ (48-62). Обезбеђењем оптималног односа животињских према биљним протеинима од 2:1 (минимално 1:1) уз задовољење укупних дневних количина постиже се и задовољење уноса девет есенцијалних аминокиселина.

Табела 3. Дневне потребе деце у протеинима према узрасту деце

Узраст(год) Медијанателеснемасе (kg) Дневне потребе у протеинима g/kg т. м
СДУ* СДУ х 1.5 СДУ х 1.8
0,6–1
1–2 11,0 1,2 1,8 2,16
2–3 13,5 1,15 1,73 2,07
3–5,5 16,5 1,10 1,65 1,98
5,5–6,5 20,5 1,00 1,50 1,80

*СДУ Сигурносни дневни унос (протеина НПУ=100)

 Дневне потребе у угљеним хидратима

 

Угљени хидрати као основни енергетски извор и услов правилног одвијања метаболизма протеина и масти, представљају хранљиве материје за којима  постоје дневне физиолошке потребе а  задовољавају се уносом адекватних намирница у правилном процентуалном односу (што се исказује конкретним нормативима, зависно од узраста деце).

Табела 4. Дневне потребе у угљеним хидратима према узрасту деце

Узраст деце   6 месеци–1 гoд. 1–3год.    3–6,5год.
Угљени хидрати (% енергије/дан) 45–50 50–60 50–60
Угљени хидрати  g/дан             96–106      150–180       200–240

Дневне потребе у мастима

Физиолошке потребе у мастима, као енергетским хранљивим састојцима носиоцима есенцијалних масних киселина фосфолипида и липосолубилних витамина, подразумевају: задовољење (квалитативно и квантитативно) 30% од укупних енергетских потреба одређене узрасне групе деце, кроз унос биљних и животињских масти у одређеном међуодносу (1:1 или највише 1:2) и учешће полинезасићених масних киселина од 5%, а засићених масних киселина до 10% у укупном енергетском уносу; ограничење уноса холестерола до највише 300 mg дневно.

Табела 5. Дневне потребе у мастима према узрасту деце

Узрастдеце  6 месеци–1 год. 1–3 год. 3–6,5год.
Масти (% енергије/дан) 35–45 30–35 30–35
Мастиg/дан             33–43        40–47         53–62

 

Дневне потребе у витаминима и минералним материјамадате су у табелама 6. и 7.

 

Табела 6.Дневне потребе у витаминима (физиолошке норме) према узрасту деце

Узраст ВИТАМИНИ
А Д Е Ц Б1 Б2 Нијацин Б6 Фолацин Б12
mg РЕ (mg) (ТЕ) mg mg mg 1 НЕ  mg     mg   mg
0,6–1 600 10 4 55 0,4 0,4 5 0,3 80 0,8
1–2 400 10 5 45 0,7 0,8 9 0,9 100 2,0
2–3 400 10 5 45 0,7 0,8 9 0,9 100 2,0
3–5,5 500 10 6 45 0,9 1 11 1,3 200 2,5
5,5–6,5 500 10 6 45 0,9 1 11 1,3 200 2,5

 

(РЕ – ретинол еквивалент = 1 mg ретионала = 6 mg каротина

ТЕ – токоферол еквивалент = 1 ТЕ = 1 mg алфа токоферола)

НЕ – ниацинеквивалент = 1 mg ниацина = 60 mg триптофана

Табела 7.Дневне потребе у минералним материјама према узрасту деце

Узраст МИНЕРАЛНЕ  МАТЕРИЈЕ (mg)
Ca P Мg Fe Zn Cu Na К Ј (µг)
0,6–1 400 300 60 8 2 0,6-0,7 180 650 80
1–2 800 800 150 15 10 1,0–2,0 325–975 550–1650 70
2–3 800 800 150 15 10 1,0–2,0 325–975 550–1650 70
3–5 800 800 200 10 10 1,0–2,0 450–1350 775–2325 90
5–7 800 800 200 10 10 1,0–2,0 450 -1350 775–2325 90

Енергетска вредност оброка и удео хранљивих састојака у дневним оброцима деце  у предшколској установи

Дневни оброк за дете у целодневном боравку у установи треба да обезбеди 75%  од укупних дневних енергетских потреба. У случају организованог краћег боравка  деце, енергетска вредност дневног  оброка  обрачунава се на основу дужине боравка, односно адекватног броја оброка.
Удео хранљивих састојака, изражен у процентима у односу на енергетску вредност оброка износи:
– за протеине 10%

– за угљене хидрате 60%
– за масти 30%.

Дозвољена одступања од препоручених норми су: за протеине +10%, угљене хидрате и масти +/-5% рачунато на количине хранљивих материја изражене у грамима. Енергетска вредност дневног оброка деце у установи, количине и енергетски удео протеина, масти и угљених хидрата, заступљеност животињских и биљних протеина, биљних и животињских масти (у одређеном међуодносу), витамина и минералних материја, према узрасту деце дати су у табелама од А. до З.

Табела А. Енергетска вредност оброка према узрасту деце

Узраст                         kcal           kЈ
0,6–1 850 3560
1–2 900 3770
2–3 975 4080
3–5,5 1200    5020
М Ж М Ж
5,5–6,5 1425 1350   5965 5650

 

 

Табела Б. Заступљеност протеина (у kcаl, kЈ,g) при уделу од 10% у односу на енергетску вредност дневног оброка

Узраст Удео протеина  10%
KCal g
0,6–1 85 355 21
1–2 90 376 22
2–3 97 405 24
3–5,5 120 502 29
М Ж М Ж М Ж
5,5–6,5 142 135 596 564 35 33
М Ж М Ж М Ж

1 g протеина = 4,1 kcal

 

Заступљеност биљних и животињских протеина у дечјој исхрани треба да буде 1:2. Такође, оброцима у установи треба задовољити 90% укупних дневних потреба у животињским протеинима.

 

Табела В. Заступљеност биљних и животињских протеина (изражених у грамима) у укупном дневном оброку и у оброцима у установи

Узраст Дневне потребе у биљним протеинима (g) Дневне потребе у животињским протеинима (g) Количина биљних протеина (g) Количина животињских протеина (g)
0,6–1 8,5 17,5 6,4 13.1
1–2 9,6 19,4 4,5 17,5
2–3 10,7 21,3 4,8 19,2
3–5,5 13 26 5,6 23,4
М Ж М Ж М Ж М Ж
5,5–6,5 15,4 14,7 30,6 29,3 7,5 6,6 27,5 26,4

 

Табела Г. Заступљеност угљених хидрата у оброцима (у kcal, kЈ, g) при уделу од  50% за децу од 6 месеци–1 године и 60% за децу од 1–6,5 година у односу на дневну енергетску вредност

Узраст Удеоугљених хидрата  50%   и  60%
kcal g
0,6–1 435 1830 106
1–2 540 2257 132
2–3 585 2445 143
3–5,5 720 3009 176
М Ж М Ж М Ж
5,5–6,5 855 810 3574 3386 209 198

 

1 g угљених хидрата = 4,1 kcal

 

Табела Д. Заступљеност масти у оброцима (у kcal, kJ, g) при уделу од 35% за децу од 6 месеци–1 године и 30% за децу од 1–6,5 година у односу на дневну енергетску вредност оброка

Узраст Удео масти  35% и  30 %
KCal g
0,6–1 307 1285 33
  1–2 270 1129 29
2–3 293 1225 32
3–5 360 1500 39
М Ж М Ж М Ж
5–7 428 405 1789 1693 46 44

 

1 gмасти = 9,3 kcal

 

Задовољавајући однос биљних и животињских масти постиже се уколико биљне масти чине 1/3, а пожељно 1/2 укупних масти.

 

Табела Ђ.  Заступљеност биљних и животињских масти (у грамима) у укупном дневном оброку и у оброцима у установи  у односу 1:2

Узраст Дневне потребе биљних масти у g Дневне потребе жив. масти у g Количина биљних масти (g) Количина жив. масти (g)
0,6–1 12,7 25,3 9,5 18,9
1–2 13 26 9,7 19,3
2–3 14 28 10,7 21,3
3–5,5 17,4 34,6 13 26
М Ж М Ж М Ж М Ж
5,5–6,5 20,4 19,4 40,6 38,6 15,4 14,7 30,6 29,3

 

 

Табела Е.  Заступљеност биљних и животињских масти (у грамима) у укупном дневном оброку и у оброцима у установи при односу 1:1

Узраст Дневне потребе у биљним мастима (g) Дневне потребе у жив. мастима (g) Количина биљних масти (g) Количина жив. масти (g)
0,6–1 19 19 14,2 14,2
1–2 19,5 19,5 14,5 14,5
2–3 21 21 16 16
3–5,5 26 26 19,5 19,5
М Ж М Ж М Ж М Ж
5,5–6,5 30,5 29 30,5 29 23 22 23 22

 

 

 

Заступљеност витамина и минералних материја у оброцима деце у установи

 

Количине витамина и минералних материја које се деци обезбеђују исхраном кроз оброке у установи одређују се на основу:

1) физиолошких потреба за укупном дневном количином витамина и минералних материја,

2) захтева да се деци у целодневном боравку обезбеди задовољење 90% укупних дневних потреба у витаминима и минералима,

3) фактора корекције за поједине витамине Б-групе (Б1, Б2, ниацин) и витамина Ц, с обзиром да се при обради намирница и припреми оброка извесна количина витамина губи.

 

Уколико се од дневних потреба за витаминима за поједине узрасне групе обрачуна 90% добијају се количине које су приказане у Табели Ж.

 

Табела Ж. Заступљеност витамина у исхрани према узрасту деце

Узраст ВИТАМИНИ
А Д Е Ц Б 1 Б 2 Ниацин Б6 Фолацин       Б 12
mg ПЕ mg ТЕ mg mg mg mg         mg      mg
0,6–1 354 9,0 4,27 40,5 0,36 0,36 0,45 0.27 72 0,72
1–2 360 9,0 4,5 40,5 0,63 0,72 8,1 0,81 90 1,8
 2–3 360 9,0 4,5 40,5 0,63 0,72 8,1 0,81 90 1,8
3–5,5 450 9,0 5,4 40,5 0,81 0,9 9,9 1,17 180 2,25
5,5–6,5 450 9,0 5,4 40,5 0,81 0,9 9,9 1,17 180 2,25

 

Дневним препорукама количина витамина из табеле треба при планирању исхране за витамин Б1 додати 25%,за витамин Б2 – 20%, за нијацин 20% и за витамин Ц 50%.

 

Уколико се од дневних потреба за минералима за поједине узрасне групе обрачуна 90% добијају се количине које су дате у Табели З.

 

Табела З.  Заступљеност минерала у исхрани према узрасту деце

Узраст МИНЕРАЛНЕ МАТЕРИЈЕ  (mg)
Ca P Mg Fe Zn     Cu K J
0,6–1 360 270 54  7,2 0,6–0,8 162 585 72
1–2 720 720 135 13,5 9 0,9–1,8 292,5–877,5 495–1485 63
2–3 720 720 135 13,5 9 0,9–1,8 292,5–877,5 495–1485 63
3–5,5 720 720 180  9 9 0,9–1,8 405–1215 697–2092 81
5,5–6,5 720 720 180  9 9 0,9–1,8 405–1215 697–2092 81